Ekonomske mere za pomoć privredi

Bez obzira na nivo ekonomske stabilnosti i snage pogođenih država pre proglašenja pandemije virusa COVID-19, stabilizacija privrede i očuvanje opšte ekonomske stabilnosti je nužno. Ovi ciljevi se ostvaruju donošenjem odgovarajuće regulative i paketa mera. Srbija nije izuzetak. U tom smislu, Vlada RS je 31. marta 2020. godine predstavila Program ekonomskih mera Vlade RS za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom virusa COVID 19 i podršku privredi Srbije, dalje program mera, koji će biti analiziran u daljem tekstu.

Pre analize novog programa, podsećamo da vanredno stanje utiče na rad sudova, javnih tužilaštava i advokata, kao i na računanje sudskih rokova.

Takođe, novonastala situacija je primorala brojne poslodavce da izmene režim rada, tako da veliki broj zaposlenih radi od kuće, o čemu smo govorili u tekstu Rad od kuće i vanredno stanje, koji se takođe nalazi na internet stranici advokatske kancelarije Pavleski Law.

Pored teme koja će biti obrađena u ovom tekstu, pisali smo o još jednoj ekonomskoj meri, o čemu možete čitati u tekstu Moratorijum na kredite, na već navednoj internet stranici.

Šta znači usvojeni program ekonomskih mera?

Mere koje su deo navedenog programa mera za cilj imaju očuvanje likvidnosti, proizvodnje i radnih mesta.  Program obuhvata četiri paketa/seta mera, koji će biti objašnjeni u daljem tekstu.

Pre analize navedenih paketa mera naglašavamo da se sve dolenavedeno zasniva na saopštenju ministra finansija i predsednika Privredne komore Srbije od 31. marta 2020. godine, a predviđa se da će u narednom periodu, najverovatnije do polovina aprila 2020. godine, Vlada RS usvojiti posebnu uredbu kojom će pravno urediti i oblikovati mere za pomoć privredi i građanima.

Ko ne može da koristi ekonomske pakete mera?

U daljem tekstu će biti navedeno na koja lica se odnosi svaki od četiri paketa mera. Međutim, nezavisno od toga o kojoj se meri radi, pravo na pomoć u smislu navedenog programa mera nemaju sledeći subjekti:

1. subjekti koji su tokom vanrednog stanja smanjili broj zaposlenih za više od 10%, s tim da se ne računaju zaposleni na određeno vreme kojima ugovor o radu ističe za vreme vanrednog stanja
2. subjekti koji su privremeno prekinuli poslovanje pre proglašenja vanrednog stanja 15. marta 2020. godine

Prvi paket mera: Mere poreske politike

Prvi paket obuhvata mere iz oblasti poreske politike, koje se donose sa ciljem obezbeđenja likvidnosti, održanja privredne aktivnosti i zaposlenosti. Mere is prvog paketa su:

1. Odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinose za privatni sektor

Kako bi se povećala likvidnost subjekata u privatnom sektoru koji isplaćuju zarade zaposlenima, tokom trajanja vanrednog stanja odlaže se plaćanje obaveza ovih lica po osnovu poreza i doprinosa na zarade. Lica koja koriste navedenu olakšicu nastale obaveze otplaćuju kasnije i to ne pre početka 2021. godine. Takođe, postoji mogućnost da se plaćanje navedenih obaveza odloži i posle tog trenutka, a najviše 24 meseca, i to bez plaćanja kamate, a sve ukoliko poreski obveznik podnese zahtev kojim to traži.

2. Odlaganje plaćanja akontacija poreza na dobit u drugom kvartalu

Navedeno odlaganje se odnosi na akontacije poreza na dobit za 2020. godinu koje dospevaju u drugom kvartalu 2020. godine, sa ciljem povećanja likvidnosti poreskih obveznika u smislu poreza na dobit.

3. Oslobađanje davalaca donacija od obaveze plaćanja PDV-a

Ova mera se odnosi na one donatore koji svoje proizvode, odnosno proizvode čijim se prometom bave, doniraju ustanovama koje su neposredno uključene u aktivnosti koje za cilj imaju sprečavanje širenja virusa COVID-19 i lečenje građana od infekcija izazvanih ovim virusom.

Drugi paket mera: Direktna pomoć privatnom sektoru

Drugi paket mera sadrži dve mere, s tim da se pravi razlika u pogledu ekonomske snage privrednih subjekata. Naime, polazi se od toga da velika preduzeća imaju veću ekonomsku snagu u odnosu na preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća, te je tako iznos pomoći koji se njima daje manji od iznosa koji pripada ekonomski slabijim subjektima.

Ovde je bitno napomenuti da se razvrstavanje subjekata na mikro, mala, srednja i velika preduzeća vrši u skadu sa Zakonom o računovodstvu, a sve na osnovu prosečnog broja zaposlenih, poslovnog prihoda i prosečne vrednosti poslovne imovine utvrđenih na dan sastavljanja redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja u poslovnoj godini.

Nezavisno od navedene razlike, cilj mera drugog paketa jeste da se kroz direktna davanja privrednim subjektima isti motivišu da održe postojeći broj zaposlenih, odnosno da se uprkos smanjenim prihodima i otežanom poslovanju usled pandemije, uzdrže od otpuštanja radnika.

U skladu sa navedenim, drugi paket obuhvata sledeće mere:

1. direktna pomoć preduzetnicima koji se paušalno oporezuju i koji plaćaju porez na stvarni prihod, mikro, malim i srednjim preduzećima u vidu uplate pomoći u visini neto minimalne zarade za svakog zaposlenog

2. direktna pomoć velikim preduzećima u visini od 50% neto minimalne zarade za zaposlene kojima je u skladu sa Zakonom o radu rešenjem utvrđen prestanak rada (dakle, zaposleni su i dalje u radnom odnosu, ali su zbog smanjenog obima ili obustave rada poslati na prinudni odmor)

Dakle, poslodavci se motivišu da održe onaj nivo zaposlenosti koji je postojao pre vanrednog stanja, tako što će deo zarade koju duguju zaposlenima za vreme vanrednog stanja snositi država, s tim da iznos direktne pomoći zavisi od toga da li je poslodavac preduzetnik, mikro, malo, srednje ili veliko preduzeće.

Treći paket mera: Mere očuvanja likvidnosti

Cilj mera trećeg paketa jeste pomoć privrednim subjektima, za vreme i po prestanku vanrednog stanja. Naime, radi se o smanjenju spoljnih uticaja poput smanjenja tražnje i prekidanja lanca snabdevanja, a sve kako bi se očuvala likvidnost i sprečilo otpuštanje zaposlenih.

U tom smislu, preduzimaju se sledeće mere:

1. program za dodelu kredita i obrtnih sredstava za preduzetnike, mikro, makro, srednja preduzeća, poljoprivredna gazdinstva i registrovane zadruge čija je realizacija predviđena preko Fonda za razvoj Republike Srbije

2. garantne šeme za održanje likvidnosti navedenih subjekata preko komercijalnih banaka koje posluju u Republici Srbiji

Dakle, svi navedeni subjekti, pod uslovom da obavljaju proizvodno-uslužne delatnosti, imaće pravo na povoljne kredite koji će biti plasirani preko:

• Fonda za razvoj
• poslovnih banaka koje će država podržati tako što će učestvovati u riziku otplate kredita i to u iznosu od 24% odobrene sume

Rok otplate navedenih kredita bi bio 36 meseci uz grejs period od 12 meseci, s tim da će biti određen najveći iznos kredita koji se može odobriti svakom navedenom subjektu i to na sledeći način:

• do 5 miliona dinara za preduzetnike i mikro preduzeća
• do 25 miliona dinara za mala preduzeća
• do 50 miliona dinara za srednja preduzeća

Još jedna pogodnost, pored dugog roka otplate i relativno velikih iznosa koje je moguće odobriti, jeste i kamata za koju se procenjuje da će iznositi 1%.

Navedene mere će se sprovoditi do kraja 2020. godine, odnosno navedena lica do tad mogu da podnesu zahtev da im se odobri kredit pod navedenim uslovima, s tim da je jedna od pretpostavki za odobrenje kredita i činjenica da je podnosilac zahteva pre proglašenja vanrednog stanja uredno ispunjavo svoje obaveze, kako prema državi, tako i prema bankama i poslovnim partnerima.

Za sve nedoumice i pitanja u vezi sa navedenim merama advokatska kancelarija Pavleski Law Vam stoji na raspolaganju.

Datum: 10.04.2020.