Probijanje pravne ličnosti

Institut probijanja pravne ličnosti (eng. lifting the veil – piercing the corporate veil) regulisan je Zakonom o privrednim društvima (u daljem tekstu: „ZPD“), koji propisuje na koja se to lica i pod kojim uslovima navedeni institut primenjuje.

Naime, navedeni institut je efikasno sredstvo u borbi protiv nedozvoljenog ponašanja osnivača, kao i samih članova privrednih društava. Nažalost, efikasnost instituta probijanja pravne ličnosti ne dolazi do izražaja jer poverioci, kao lica čijoj je zaštiti ovaj institut i namenjen, nisu sa istim u dovoljnoj meri upoznati. Navedeno za posledicu ima slabu primenu ovog instituta i samim tim nerazvijenu sudsku praksu u ovoj oblasti prava.

Pre dalje analize, najpre ćemo ukazati na način na koji je ZPD uredio odgovornost komanditora, članova društva sa ograničenom odgovornošću i akcionara u redovnoj situaciji, budući da se institut probijanja pravne ličnosti po slovu zakona odnosi upravo na ova lica, odnosno služi kao sredstvo za borbu protiv zloupotreba koje oni izvrše.

Komanditor:

• član komanditnog društva (mora postojati bar jedan komanditor u društvu)
• za obaveze društva odgovara ograničeno, do visine neuplaćenog/neunetog uloga (za razliku od komplementara koji za obaveze društva odgovara neograničeno solidarno, celokupnom svojom imovinom)
• komanditor ne odgovara za obaveze društva ukoliko je u celini uplatio/uneo ulog na čiju se uplatu/unošenje obavezao ugovorom o osnivanju
• komanditor odgovara kao komplementar, dakle neograničeno solidarno prema trećim licima, ako je njegovo ime, uz njegovu saglasnost, uneto u poslovno ime društva

Član društva sa ograničenom odgovornošću:

• ne odgovara za obaveze društva ukoliko je u celini uplatio/uneo ulog na čiju se uplatu/unošenje obavezao ugovorom/odlukom o osnivanju
• ukoliko nije uplatio/uneo celokupni ulog na čiju se uplatu/unos obavezao, član DOO za obaveze društva odgovara ograničeno, do visine neuplaćenog/neunetog uloga

Akcionar:

• ne odgovara za obaveze društva
• akcionari samo snose rizik poslovanja do visine svog uloga u društvo, jer ukoliko društvo ne posluje dobro, to je maksimalni iznos koji mogu izgubiti

Šta je probijanje pravne ličnosti?

Nesporno je da se forme privrednog organizovanja razlikuju, ali iz gorenavedenog je jasno da komanditori, članovi DOO i akcionari ne odgovaraju za obaveze društva. Dakle, društvo i članovi su odvojeni pravni subjekti, njihove imovine su odvojene, te dolazi i do razdvajanja odgovornosti. Ovu činjenicu članovi društva mogu da zloupotrebe na različite načine i tako oštete poverioce. Da bi se to sprečilo, zakonodavac je u pravni sistem Republike Srbije uveo institut probijanja pravne ličnosti, kao izuzetak u odnosu na opšta pravila o odgovornosti, a sve kako bi se stalo na put različitim oblicima iskorišćavanja duštva za sopstvene nelegitimne ciljeve.

Probijanje pravne ličnosti se ukratko može objasniti na sledeći način: ukoliko su ispunjeni zakonom propisani uslovi, odnosno ako je zloupotrebu učinilo neko od lica koje predviđa zakonodavac i to na neki od načina predviđenih zakonom, poverilac podnosi tužbu protiv tog lica. Ukoliko tužilac dokaže da je tuženi izvršio zloupotrebu koja mu se stavlja na teret, tuženi više neće moći da se „krije“ iza društva, odnosno pravilo da član društva ne odgovara za obaveze društva svojom imovinom za njega više ne važi.

Na koga se odnosi probijanje pravne ličnosti?

Kako se primena navedenog instituta ostvaruje podnošenjem tužbe, razlikujemo aktivno legitimisano lice (tužioca), pasivno legitimisano lice (tuženog) i naravno sud, koji odlučuje o tužbenom zahtevu.

Aktivno legitimisano lice (tužilac):

• Poverilac
• na njemu je teret dokazivanja, odnosno u tužbi mora navesti činjenice i dokaze iz kojih se vidi da je tuženi učnio zloupotrebu koju mu stavlja na teret (u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku)
• rok za podnošenje tužbe je 6 meseci od dana saznanja za zloupotrebu (subjektivni rok), s tim da ukoliko u trenutku saznanja za zloupotrebu potraživanje poverioca nije dospelo, navedeni rok se računa od dana dospelosti potraživanja
• tužba se može podneti najkasnije 5 godina od dana zloupotrebe (objektivni rok)

Pasivno legitimisana lica (tuženi):

Komanditor

1. Član DOO
2. Akcionar
3. Zakonski zastupnici ovih lica, ukoliko je reč o poslovno nesposobnom fizičkom licu

Sud:

• koji je sud mesno nadležan određuje se prema sedištu društva čiji je tuženi član

Zloupotreba pravila o ograničenoj odgovornosti kao razlog za probijanje pravne ličnosti

Član društva odgovara za obaveze društva ukoliko je zloupotrebio pravilo o ograničenoj odgovornosti. Zloupotreba je širok pojam, koji je u ZPD konkretizovan i to tako što je propisano da zloupotreba postoji ukoliko lice (neko od gorenavedenih pasivno legtimisanih lica):

1. upotrebi društvo za postizanje cilja koji mu je inače zabranjen
2. koristi imovinu društva ili njome raspolaže kao da je njegova lična imovina
3. koristi društvo ili njegovu imovinu u cilju oštećenja poverilaca društva
4. radi sticanja koristi za sebe ili treća lica umanji imovinu društva, iako je znalo ili moralo znati da društvo neće moći da izvršava svoje obaveze.

Na osnovu zakonske formulacije da se zaključiti da su gorenabrojani osnovi navedeni exempli causa (na primer). Naime, zloupotreba kao pojam mora biti bliže definisana, te zakonodavac navodi da ista postoji naročito u gorenavedenim slučajevima. Dakle, navedeni osnovi su tipični slučajevi, ali se osnovano može očekivati da i druga zloupotreba dokazana od strane poverioca – tužioca za rezultat ima primenu instituta probijanje pravne ličnosti i odgovornost člana sopstvenom imovinom.

Nažalost, činjenica je da je u sudskoj praksi primena ovog insituta i dalje jako retka.

Naši advokati vam stoje na raspolaganju za sva pitanja i konsultacije povodom privrednog i trgovinskog prava.

Datum: 18.04.2020.