Agencijsko zapošljavanje u Srbiji

Zakon o agencijskom zapošljavanju (dalje: Zakon) objavljen je u Službenom glasniku RS u decembru prošle godine, a primenjuje se od 1. marta 2020. godine. Međutim, odredbe zakona vezane za uslove rada agencija za zapošljavanje su stupile na snagu u januaru, a sve kako bi se agencijama omogućilo da pribave potrebnu dokumentaciju i svoje poslovanje urede tako da od marta budu spremne da primenjuju Zakon u celosti.

Pre analize odredaba Zakona, potrebno je objasniti smisao njegovog donošenja kao i neke od osnovnih pojmova koje sadrži.

Šta uređuje Zakon o agencijskom zapošljavanju?

Veliki broj zaposlenih u Srbiji zasniva radni odnos tako što zaključe ugovor o radu sa poslodavcem, kojim uređuju pitanja poput radnog vremena, zarade, odmora itd. Međutim, poslodavci radnike mogu da angažuju i preko agencija. Takav aranžman podrazumeva učešće sledećih subjekata:

• Agencija za privremeno zapošljavanje (dalje: Agencija) – privredno društvo ili preduzetnik registrovan kod nadležnog organa. Agencija zaključuje ugovor o radu sa zaposlenim, a sve radi ustupanja zaposlenog poslodavcu korisniku.
• Ustupljeni zaposleni – fizičko lice koje je u radnom odnosu u Agenciji.
• Poslodavac korisnik (dalje: poslodavac) – pravno lice, preduzetnik, predstavništvo ili ogranak stranog pravnog lica, državni organ, organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, kod koga ustupljeni zaposleni privremeno obavlja poslove, a sve pod njegovim nadzorom i rukovođenjem.

Dakle, Agencija zaključuje ugovor o radu sa zaposlenim i ustupa ga poslodavcu korisniku, a sve kako bi ustupljeni zaposleni, pod nadzorom i rukovođenjem poslodavca, kod njega privremeno obavljao poslove.

Jasno je da lice koje je sa poslodavcem zaključilo ugovor o radu i lice koje je angažovano preko Agencije, odnosno ustupljeni zaposleni, treba da uživaju jednak pravni tretman, odnosno da imaju ista prava kod poslodavca. Kako je u Srbiji veliki broj radnika zaposlen upravo preko agencija, jasno je da je donošenje posebnog zakona koji se bavi agencijskim zapošljavanjem bilo neophodno.

U tom smislu, Zakonom je izričito propisano da ustupljeni zaposleni za vreme privremenog obavljanja poslova kod poslodavca ima pravo na jednake uslove rada kao i uporedni zaposleni. Uporedni zaposleni je lice koje obavlja iste ili slične poslove kao ustupljeni zaposleni, a s obzirom na kvalifikacije, složenost posla, radno iskustvo i ostale relevantne kriterijume.

Jednakost u navedenom smislu je garantovana u sledećim aspektima rada:

• Trajanje i raspored radnog vremena
• Prekovremeni rad
• Noćni rad
• Odmor (u roku rada, dnevni, nedeljni i godišnji)
• Plaćeno odsustvo
• Elementi za obračun i isplatu zarade, naknade zarade i naknade troškova
• Bezbednost i zdravlje na radu
• Zaštita trudnica i majki dojilja
• Zaštita omladine
• Zabrana diskriminacije po svim osnovima

Jednakost u navedenom smislu obezbeđuje poslodavac. Međutim, zaradu, naknadu zarade i naknadu troškova ustupljenom zaposlenom obračunava i isplaćuje Agencija.

Naravno, jasno je da za vreme obavljanja rada kod poslodavca, ustupljeni zaposleni ima obavezu da savesno i odgovorno obavlja poslove za koje je ustupljen, kao i da poštuje organizaciju rada kod poslodavca.

Nakon što smo ukratko objasnili suštinu odnosa koji se uređuju Zakonom, potrebno je detaljnije objasniti odredbe koje isti sadrži.

Agencija za privremeno zapošljavanje

Već je rečeno da Agencija može biti privredno društvo ili preduzetnik registrovan u Agenciji za privredne registre. Međutim, to nije dovoljno, već se traži posebna dozvola za rad.

Koji su uslovi za sticanje dozvole za rad Agencije?

Zakonom su propisani sledeći uslovi:

• Zakonski zastupnik privrednog društva, preduzetnik, odnosno zaposleni koji je ovlašćen da zaključuje ugovore o radu, odnosno ustupanju u ime Agencije poseduje odgovarajući stepen obrazovanja (visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno osnovnim studijama u trajanju od najmanje 4 godine ili specijalističkim studijama na fakultetu)
• Zakonski zastupnik privrednog društva, preduzetnik, odnosno zaposleni koji je ovlašćen da zaključuje ugovore o radu, odnosno ustupanju u ime Agencije ima položen stručni ispit za rad agencija za privremeno zapošljavanje
• Privredno društvo ili preduzetnik ispunjava prostore i tehničke uslove za rad

Dozvola se dobija na period od 5 godina, ali se može produžiti pod istim uslovima i to neograničeni broj puta. Međutim, ukoliko ovaj rok istekne, a Agencija ne traži produženje roka važenja, dozvola prestaje da važi.

Dozvola prestaje da važi i ukoliko je privredno društvo/preduzetnik koji obavlja delatnost agencijskog zapošljavanja izbrisan iz registra privrednih subjekata, kao i ukoliko isti podnese zahtev za prestanak važenja dozvole.

Po dobijanju dozvole, privredno društvo/preduzetnik podnosi prijavu za upis delatnosti i poslovnog imena (koje obavezno sadrži „Agencija za privremeno zapošljavanje“), a sve u skladu sa Zakonom o postupku registracije u APR-u. Tek nakon dobijanja dozvole i registracije, Agencija može da obavlja svoju delatnost. Ukoliko nadležan inspekcijski organ (inspekcija rada) utvrdi da Agencija obavlja delatnost bez odgovarajuće dozvole, istu može dobiti tek kada prođu tri godine od dana donošenja akta nadležnog inspekcijskog organa.

Zakonom su propisane situacije u kojima je zabranjeno obavljanje delatnosti agencijskog zapošljavanja, o čemu će biti reči u nastavku.

Ko ne može osnovati Agenciju za zapošljavanje?

Fizičko lice koje je pravnosnažnom presudom osuđeno za neko od sledećih krivičnih dela uz izricanje bezuslovne kazne zatvora u trajanju od najmanje šest meseci:

• Krivična dela iz oblasti rada
• Primanje i davanje mita
• Pronevera

Isto to lice ne može biti ni član ni zakonski zastupnik Agencije.

Kada se Agenciji za zapošljavanje oduzima dozvola?

Agencija kojoj je oduzeta dozvola ne može obavljati poslove agencijskog zapošljavanja i to u roku od 3 godine od dana oduzimanja dozvole.

Dozvola se oduzima ako:

• Zakonski zastupnik privrednog društva, preduzetnik, odnosno zaposleni koji je ovlašćen da zaključuje ugovore o radu, odnosno ustupanju u ime Agencije prestane da ispunjava uslove vezane za stepen obrazovanja
• Privredno društvo/preduzetnik više ne ispunjava prostorne i tehničke uslove za rad
• Osnivač, član ili zakonski zastupnik Agencije izvrši neko od navedenih krivičnih dela
• Ukoliko je roku od godinu dana utvrđena prekršajna odgovornost Agencije, po više osnova ili u iznosu koji prelazi dupli iznos maksimalno propisane kazne, a inspekcija rada oceni da Agencija tim očigledno narušava prava ustupljenih zaposlenih, odnosno kontinuirano krši odredbe Zakona.

­­­­

Ustupanje zaposlenih

Da bi ustupanje moglo da se realizuje, neophodno je zaključenje dva ugovora:

1. Ugovor o radu između Agencije i ustupljenog zaposlenog
2. Ugovor o ustupanju zaposlenih između Agencije i poslodavca

Sadržina oba ugovora je uređena Zakonom, odnosno zakonodavac propisuje obavezne elemente koje ovi ugovori moraju da sadrže.

Ugovor o radu

Ugovorne strane su Agencija i zaposleni koji se ustupa na rad. Ovaj ugovor se može zaključiti na određeno ili neodređeno vreme. Bez obzira na vreme na koje se zaključuje, ugovor mora sadržati obavezne elemente propisane u čl. 33 Zakona o radu (podaci o zaposlenom i poslodavcu, opis poslova, mesto rada, novčani iznos osnovne zarade itd.). Pored ovih elemenata, ugovor na neodređeno vreme mora da sadrži i:

• Vrstu poslova za koje se zaposleni ustupa
• Odredbu kojom zaposleni prihvata da na osnovu uputa za rad obavlja poslove kod poslodavca

Navedeni uput je sastavni deo ugovora o radu i zajedno sa ugovorom se dostavlja zaposlenom pre ustupanja na rad poslodavcu. Ugovor o radu, odnosno uput koji se dostavljaju zaposlenom, moraju da sadrže zakonom propisane elemente, i to:

• Poslovno ime, odnosno naziv i sedište poslodavca
• Podatke o osobi koja je ovlašćena da zastupa poslodavca u odnosu sa zaposlenima
• Mesto rada kod poslodavca
• Naziv i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja
• Trajanje ustupanja i osnov ustupanja (samo ukoliko je u pitanju ustupanje na određeno vreme)
• Dan početka rada
• Novčani iznos osnovne zarade, elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, uvećane zarade i naknade zarade
• Trajanje radnog vremena (dnevnog i nedeljnog)
• Trajanje godišnjeg odmora

Ugovor o ustupanju zaposlenih

Ugovorne strane su Agencija za zapošljavanje i poslodavac korisnik. Navedeni ugovor obavezno sadrži sledeće elemente propisane zakonom:

• Obavezu poslodavca da pre ustupanja Agenciji dostavi tačne informacije o potrebnom broju ustupljenih zaposlenih, poslovima na kojima će raditi, mestu rada, vremenu rada itd.
• Način i rok u kojem je poslodavac obavezan da Agenciji dostavi podatke potrebne za obračun i isplatu zarade, naknade zarade i naknade troškova
• Podatke o licu oblašćenom za zastupanje Agencije prema poslodavcu
• Podatke o licu ovlašćenom za zastupanje poslodavca prema Agenciji
• Podatke o licu ovlašćenom za zastupanje poslodavca prema ustupljenim zaposlenima
• Naknadu za usluge koje Agencija pruža poslodavcu
• Druga prava i obaveze ugovornih strana, kao i sva druga pitanja koja mogu biti od značaja za ostvarivanje prava i obaveza ustupljenih zaposlenih

Ugovor o ustupanju zaposlenih nije ograničen na teritoriju Republike Srbije. Naime, Agencija zaposlene može uputiti na rad u drugu državu ukoliko je poslodavac lice koje obavlja delatnost na teritoriji država članica Evropske unije i Evropskog ekonomskog prostora, s tim da ugovor o ustupanju zaposlenih u ovom slučaju sadrži još neke elemente propisane zakonom (npr. pravo zaposlenog na troškove povrata u Srbiju i sl.).

Kada nije dozvoljeno zaključenje ugovora o ustupanju zaposlenih?

Zakon navodi situacije u kojima je ustupanje zaposlenih zabranjeno:

1. Ukoliko je kod poslodavca organizovan štrajk, s tim da se zabrana ne primenjuje ukoliko se upućivanje vrši radi obezbeđivanja minimuma procesa rada
2. Za poslove na kojima je poslodavac utvrdio višak zaposlenih u skladu sa zakonom
3. Ukoliko se ustupanje vrši drugoj Agenciji
4. Na poslovima sa skraćenim radnim vremenom (u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu) i poslovima sa beneficiranim radnim stažom (u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju)
5. Na poslovima državnih službenika RS i službenika u jedinicama lokalne samouprave i autonomne pokrajine
6. Ukoliko je zakonom propisana obaveza sprovođenja javnog konkursa

Ograničenja zaključivanja ugovora o ustupanju zaposlenih

Zakonom je propisan broj zaposlenih koje poslodavac može da angažuje preko Agencije, odnosno maksimalan broj ustupljenih zaposlenih kod poslodavca. Taj broj se određuje u odnosu na broj zaposlenih kod poslodavca i to na sledeći način:

• 2-9 zaposlenih – 1 ustupljeni zaposleni
• 10-19 – 2 ustupljena zaposlena
• 20-29 – 3 ustupljena zaposlena
• 30-39 – 4 ustupljena zaposlena
• 40-49 – 5 ustupljenih zaposlenih

Posebno ograničenje je predviđeno za ustupljene zaposlene na određeno vreme. Naime, broj ustupljenih zaposlenih u ovom slučaju ne može biti veći od 10% od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca na dan zaključenja ugovora o ustupanju zaposlenih, odnosno njegove izmene.

Ovde je bitno napomenuti da odredbe ugovora o radu, ugovora o ustupanju ili bilo kog drugog akta kojima se zabranjuje ili sprečava zasnivanje radnog odnosa između poslodavca korisnika i ustupljenog zaposlenog po isteku vremena ustupanja ne proizvode pravno dejstvo.

Koje obaveze Agencija ima prema ustupljenom zaposlenom?

1. Dostavljanje uputa
2. Isplata zarade, naknade zarade i naknade troškova, a sve na osnovu podataka o radu i odsustvu sa rada koje Agenciji dostavlja poslodavac
3. Poštovanje zabrane naplate usluge ustupanja od ustupljenog zaposlenog
4. Poštovanje pravila o otkazu ugovora o radu iz razloga nastalih kod poslodavca korisnika. Naime, Agencija zaposlenom može otkazati ugovor o radu, odnosno izreći drugu meru, samo ukoliko za to postoji opravdan razlog vezan za radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje, odnosno drugi razlog propisan Zakonom o radu. U tom smislu, Agencija je dužna da poštuje zakonom propisana pravila, jer u slučaju nezakonitog otkaza ustupljeni zaposleni ima pravo na naknadu štete za period od prestanka radnog odnosa pa do isteka ugovorenog perioda ustupanja, kao i pravo na uplatu poreza i dopinosa za taj period. Međutim, zaposleni na ime naknade štete ne može dobiti iznos veći od 18 zarada.

Koje su obaveze poslodavca korisnika prema ustupljenom zaposlenom?

Zakonom su propisane obaveze koje poslodavac ima prema ustupljenim zaposlenima, a sve uz poštovanje pravila o jednakom tretmanu ustupljenih zaposlenih i drugih zaposlenih kod poslodavca.

1. Davanje radnih zadataka, rukovođenje i nadzor nad procesom rada
2. Informisanje o slobodnim poslovima, a sve radi omogućavanja zasnivanja radnog odnosa na neodređeno radno vreme kod poslodavca
3. Stavljanje na raspolaganje objekata za ishranu i objekata namenjenih za decu zaposlenih kod poslodavca
4. Obezbeđivanje organizovanog prevoza
5. Obezbeđivanje mera bezbednosti i zdravlja na radu
6. Upoznavanje zaposlenog sa rizicima na radu i obezbeđivanje lekarskih pregleda
7. Prijava povrede na radu i profesionalnog oboljena ustupljenog zaposlenog, radi ostvarivanja prava na naknadu štete po tom osnovu (isplatu vrši poslodavac, s tim da je Agencija supsidijarno odgovorna)
8. Informisanje sindikata o angažovanju ustupljanih zaposlenih
9. Obezbeđivanje zaštite podataka o ličnosti ustupljenog zaposlenog
10. Obezbeđivanje slobode sindikalnog organizovanja, delovanja i kolektivnog pregovaranja

Prekršajna odgovornost

Ukoliko Agencija za zapošljavanja ili poslodavac prekrše odredbe Zakona, čine prekršaj, te su duži da plate novčanu kaznu u propisanom iznosu.

Agencija za zapošljavanje

Primeri prekršaja za koje Agencija odgovara su obavljanje poslova bez dozvole za rad, zaključenje ugovora sa poslodavcem suprotno zakonskim pravilima, nedostavljanje uputa ustupljenom zaposlenom i tako dalje.

Ukoliko učini prekršaj, Agencija plaća novčanu kaznu u sledećem iznosu:

• Od 800.000 do 1.500.000 dinara ukoliko je Agencija privredno društvo + od 50.000 do 100.000 dinara za odgovorno lice u privrednom društvu
• Od 200.000 do 400.000 dinara ukoliko je Agencija preduzetnik

Poslodavac korisnik

Poslodavac korisnik čini prekršaj ako npr. ustupljenom zaposlenom ne obezbedi jednake uslove rada kao uporednom zaposlenom, ne prijavi povredu na radu, ne zaključi ugovor o radu sa Agencijom i slično.

Novčane kazne propisane u tom slučaju su:

• Od 800.000 do 1.500.000 dinara za poslodavca sa svojstvom pravnog lica + od 50.000 do 100.000 dinara za odgovorno lice u poslodavcu pravnom licu
• Od 200.000 do 400.000 dinara za poslodavca preduzetnika

Za sva pitanja i konsultacije povodom radnih odnosa Advokatska kancelarija Pavleski Law vam stoji na raspolaganju.

Datum: 05.05.2020.