Istupanje osnivača

Istupanje osnivača iz DOO

Istupanje člana društva sa ograničenom odgovornošću (DOO) je jedan od zakonom propisanih razloga za prestanak svojstva člana tog društva. Dakle, najpre treba poći od toga šta je DOO.

Društvo sa ograničenom odgovornošću – definicija

Zakon o privrednim društvima (ZPD) DOO definiše kao društvo u kome jedan ili više članova društva imaju udele u osnovnom kapitalu društva, s tim da članovi društva ne odgovaraju za obaveze društva osim u slučaju ispunjenosti uslova za primenu instituta probijanje pravne ličnosti.

Veliki broj privrednih društava u Srbiji se osniva upravo u formi DOO. Neki od razloga za organizovanje poslovanja u ovoj formi su nizak minimalni osnivački kapital u iznosu od 100,00 RSD, mogućnost izbora između jednočlanog i višečlanog društva, kao i činjenica da član ne odgovara za obaveze društva svojom ličnom imovinom.

O osnivanju DOO možete pročitati više na internet stranici advokatske kancelarije Pavleski Law, u tekstu Kako osnovati firmu u Srbiji?

Istupanje osnivača

Koji su razlozi za prestanak svojstva člana DOO?

ZPD razloge za prestanak svojstva člana DOO propisuje taksativno, što znači da svojstvo člana prestaje samo iz sledećih zakonom propisanih razloga:

  1. smrt, ako je član fizičko lice, odnosno brisanje iz odgovarajućeg registra, ako je član pravno lice
  2. istupanje iz društva
  3. isključenje iz društva
  4. prenos celokupnog udela
  5. povlačenje i poništenje udela

U ovom tekstu ćemo se bazirati na istupanje iz društva kao razlog prestanka svojstva člana.

Kako istupiti iz DOO?

ZPD propisuje sledeće varijante istupanja:

  • istupanje bez potraživanja naknade za udeo
  • istupanje iz opravdanog razloga
  • istupanje iz opravdanog razloga po odluci suda

Osnovna razlika između navedenih vidova istupanja jeste da u slučaju istupanja bez potraživanja naknade za udeo nije potrebno navesti razlog za istupanje, dok se u druge dve situacije traži postojanje opravdanog razloga koji je kao takav propisan zakonom ili osnivačkim aktom.

  • Istupanje člana društva bez potraživanja naknade za udeo

Kao što je već rečeno, ukoliko se istupanje vrši bez potraživanja naknade za udeo, član može istupiti bez navođenja razloga za istupanje i to u svako doba.  Da bi se realizovalo istupanje, potrebno je da član koji istupa ispunjava sledeće uslove, i to kumulativno:

  • dostavljanje izjave o istupanju društvu
  • nepostojanje neizmirenih obaveze prema društvu po osnovu neuplaćenog odnosno neunetog uloga u društvo

Udeo člana koji je istupio iz društva postaje sopstveni udeo društva po samom zakonu, što znači da nije potrebno donošenje odluke o sticanju sopstvenog udela.

Međutim, samo istupanje i sticanje sopstvenog udela se registruju u skladu sa Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre (APR). Naime, registracija istupanja ima konstitutivno dejstvo, što znači da članu koji je istupio iz društva svojstvo člana prestaje danom registracije tog podatka u skladu sa zakonom.

Za registraciju istupanja bez potraživanja naknade za udeo potrebna je sledeća dokumentacija:

  • izjava člana koji istupa iz društva u kojoj se obavezno navodi da član istupa bez zahtevanja naknade za svoj udeo
  • dokaz da je navedena izjava dostavljena društvu
  • registraciona prijava promene podataka-obavezni podaci
  • dodatak 12-članovi/udeli
  • dokaz o uplati naknade u iznosu od 2.800,00 RSD

Obrazac registracione prijave i dodatka 12 možete pronaći na sajtu APR-a.

  • Istupanje iz opravdanog razloga

ZPD kao opravdane razloge za istupanje određuje sledeće situacije u kojima se član društva može naći:

  1. jedan ili više ostalih članova ili društvo mu svojim radnjama ili propuštanjem prouzrokuju štetu, ili je očigledno da će takva šteta, prema redovnom toku stvari, nastupiti
  2. u značajnoj meri je onemogućen da ostvaruje svoja prava u društvu
  3. društvo mu nameće nesrazmerne obaveze

Zakon opravdane razloge za istupanje ne navodi taksativno. Naime, zakonodavac navodi tipične situacije u kojima je istupanje člana opravdano, ostavljajući mogućnost da se u osnivačkom aktu društva predvide i drugi opravdani razlozi za istupanje, kao i postupak istupanja i način određivanja naknade članu koji istupa u tim slučajevima.

Međutim, osnivačkim aktom se ne može unapred isključiti pravo člana da istupi iz društva, niti se član može unapred odreći tog prava. Zakonodavac propisuje ova ograničenja u cilju zaštite članova.

Kao i kod istupanja bez navođenja razloga, i kod istupanja iz opravdanog razloga deo člana koji je istupio iz društva postaje sopstveni udeo društva po samom zakonu. Dakle, ni ovde nije potrebno donošenje odluke o sticanju sopstvenog udela.

Član koji želi da istupi iz opravdanog razloga skupštini društva podnosi zahtev za istupanje. Zahtev za istupanje mora da sadrži sledeće podatke:

  • razloge istupanja
  • iznos koji se zahteva od društva na ime naknade za udeo
  • rok u kome se zahteva isplata naknade za udeo, osim ako je taj rok određen osnivačkim aktom

Takođe, član društva može zahtevom za istupanje iz opravdanog razloga da traži da društvo pruži obezbeđenje za isplatu naknade za njegov udeo putem ustanovljavanja zaloge na sopstvenom udelu koji će društvo steći ako prihvati njegov zahtev za istupanje iz društva, a sve u skladu sa zakonom koji uređuje zalogu na pokretnim stvarima upisanim u registar.

U ovom slučaju skupština može prihvatiti zahtev za istupanje samo ako istovremeno odobri zaključenje predloženog ugovora o zalozi u korist člana koji istupa ili, uz njegovu saglasnost, pruži drugo odgovarajuće obezbeđenje.

Skupština je dužna da odluku o zahtevu za istupanje donese u roku od 60 dana od prijema zahteva, i to običnom većinom glasova svih članova, s tim da osnivačkim aktom može biti predviđena i veća (ne i manja) većina.

Odlukom skupštine zahtev može biti usvojen ili odbijen, i to samo u celini. Dakle, ne postoji mogućnost delimičnog usvajanja zahteva. Bez obzira na ishod, skupština je dužna da o odluci koju je donela obavesti podnosioca zahteva, a sve u okviru roka za odlučivanje o zahtevu.

Potrebno je naglasiti da je društvo dužno da isplati traženu naknadu članu koji istupa iz opravdanog razloga, kao i da pravo na naknadu člana koji je istupio iz društva uživa prednost u odnosu na pravo ostalih članova na dobit. Naime, društvo je dužno da se do potpune isplate naknade udela članu koji je istupio iz društva uzdrži od deljenja dobiti svojim članovima i dužno je da:

  • svu ostvarenu dobit raspoređuje u rezerve namenjene isplati navedene naknade
  • sva sredstva društva ostvarena prodajom sopstvenog udela društva stečenog istupanjem člana koristi isključivo za isplatu naknade koja tom članu pripada po osnovu istupanja

Istupanje i sticanje sopstvenog udela se i u ovoj varijanti istupanja registruju u skladu sa Zakonom o postupku registracije u APR-u. I ovde važi pravilo da registracija istupanja ima konstitutivno dejstvo, tako da članu koji je istupio iz društva svojstvo člana prestaje danom registracije tog podatka u skladu sa zakonom.

Za registraciju istupanja iz opravdanog razloga potrebna je sledeća dokumentacija:

  • zahtev za istupanje
  • odluka skupštine o prihvatanju zahteva za istupanje
  • registraciona prijava promene podataka-obavezni podaci
  • dodatak 12-članovi/udeli
  • dokaz o uplati naknade u iznosu od 2.800,00 RSD

 

  • Istupanje iz opravdanog razloga po odluci suda

Ova varijanta istupanja podrazumeva da član društva tužbom nadležnom sudu protiv društva zahteva prestanak svojstva člana društva zbog postojanja opravdanog razloga i isplatu naknade za svoj udeo, i to ako:

  1. skupština odbije zahtev za istupanje tog člana ili
  2. skupština propusti da o zahtevu za istupanje tog člana odluči u roku od 60 dana od dana prijema zahteva

Tužba se podnosi u roku od 6 meseci od saznanja za razlog za istupanje, a najkasnije u roku od 3 godine od nastanka razloga za istupanje.

Ukoliko sud oceni da je tužbeni zahtev člana osnovan, donosi presudu u kojoj određuje:

  • da udeo člana društva koji istupa postaje sopstveni udeo društva
  • visinu naknade koju je društvo u obavezi da isplati članu društva koji istupa i to prema tržišnoj vrednosti udela tog člana na dan podnošenja tužbe, ali ne manje od srazmernog dela vrednosti neto imovine društva koji odgovara učešću udela tog člana u osnovnom kapitalu društva na dan podnošenja tužbe (osnivačkim aktom se može predvideti drugačiji način određivanja visine naknade)
  • rok za isplatu naknade i to uzimajući u obzir finansijsku situaciju u kojoj se društvo nalazi i očekivane prihode društva u redovnom toku poslovanja, s tim što taj rok ne može biti duži od 2 godine od dana pravnosnažnosti presude (osnivačkim aktom se može predvideti duži rok, ali ne duži od 5 godina)

I za ovu naknadu važi pravilo da pravo na naknadu člana koji je istupio u odnosu na pravo ostalih članova na dobit ima prednost, te je društvo dužno da se do potpune isplate naknade udela članu koji je istupio iz društva uzdrži od deljenja dobiti svojim članovima i dužno je da se ponaša onako kako je objašnjeno u delu Istupanje iz opravdanog razloga.

Pravo na naknadu štete

Ukoliko je član koji je iz društva istupio iz opravdanih razloga činjenjem ili nečinjenjem društva pretrpeo štetu, pripada mu pravo na naknadu štete, koje može ostvariti tužbom kod nadležnog suda u posebnoj parnici.

Ako društvo ne isplati dosuđenu naknadu, član društva koji je istupio može tražiti prinudno izvršenje samo prodajom sopstvenog udela koji je društvo od njega steklo, a za isplatu dosuđene naknade solidarno odgovaraju svojom imovinom i ostali članovi društva srazmerno svojim udelima u osnovnom kapitalu društva.

Naši advokati vam stoje na raspolaganju za sva pitanja i konsultacije povodom privrednog prava.

Datum: 21.04.2020.

Scroll to Top