Moratorijum na kredite

Pandemija virusa COVID-19 i uvođenje vanrednog stanja u Republici Srbiji za rezultat ima donošenje brojnih propisa u različitim oblastima. Akcenat je, svakako, na zaštiti zdravlja ljudi i samim tim sprečavanja širenja zaraze izazvane ovim virusom. Međutim, novonastala situacija zahteva prilagođavanje ne samo u smislu pojačane higijene i izbegavanja kontakata, već i sagledavanje ekonomskih posledica proglašenja vanrednog stanja.

U prethodnim tekstovima pisali smo o uticaju vanrednog stanja na rad sudova, javnih tužilaštava, advokata i poslodavaca. Međutim, u datim okolnostima ne smemo zapostaviti značaj finansijske stabilnosti zemlje, jer samo finansijski stabilna država može da odgovori izazovima i teškoćama sa kojima se trenutno suočava ceo svet.

U cilju očuvanja finansijske stabilnosti Narodna banka Srbije (NBS) je donela dva propisa, koji će biti pojašnjeni u daljem tekstu:

1. Odluka o privremenim merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema („Službeni glasnik RS“ br. 33/2020)
2. Odluka o privremenim merama za davaoce lizinga u cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema („Službeni glasnik RS“ br. 33/2020)

Navedenim odlukama propisan je moratorijum za sve dužnike koji to žele. U tom smislu potrebno je odgovoriti na nekoliko pitanja.

Šta je moratorijum i koliko traje?

Moratorijum je zastoj u otplati obaveza, odnosno odlaganje obaveze plaćanja određenog potraživanja. U ovom slučaju, propisano je da zastoj ne može trajati kraće od 90 dana, odnosno trajanja vanrednog stanja koje je uvedeno zbog pandemije.

Na koga se moratorijum odnosi?

Ukratko, banke i davaoci lizinga su u obavezi da svojim dužnicima i primaocima lizinga omoguće da za vreme trajanja vanrednog stanja ne plaćaju svoje obaveze. Dakle, zastoj u plaćanju obaveza mogu da koriste sledeća lica:

• • fizička lica
  • poljoprivrednici
  • preduzetnici
  • privredna društva

Kako moratorijum funkcioniše?

Važno je napomenuti da su banke/davaoci lizinga obavezni da svojim dužnicima/primaocima lizinga ponude moratorijum, odnosno zastoj u otplati obaveza u roku od 3 dana od dana stupanja na snagu navedenih odluka. Kako su odluke stupile na snagu 18. marta 2020. godine, rok za upućivanje date ponude jeste 21. mart 2020. godine.

Imajući u vidu broj dužnika/primalaca lizinga kojima se pruža mogućnost da iskoriste ovu olakšicu, izričito je propisano da se ponuda smatra dostavljenom od trenutka objavljivanja iste na internet stranici banke/davaoca lizinga.

Kako je u pitanju mogućnost, dužnicima/primaocima lizinga je dato pravo da navedenu ponudu odbiju i to u roku od 10 dana od dana objavljivanja na internet stranici banke/davaoca lizinga. Dakle, ukoliko klijent u ovom roku ne odbije ponudu banke/davaoca lizinga, smatra se da je istu prihvatio, odnosno da je saglasan da se zastoj obaveze plaćanja odnosi i na njegovu obavezu.

Obaveze banke/davaoca lizinga dok traje vanredno stanje

Banke/davaoci lizinga su dužni da za vreme trajanja vanrednog stanja, odnosno dokle god su navedene odluke na snazi:

1. ne obračunavaju zateznu kamatu na dospela, a neizmirena potraživanja
2. ne pokreću postupak izvršenja, odnosno prinudne naplate
3. ne preduzimaju druge pravne radnje u cilju naplate potraživanja od klijenata

Banka/davalac lizinga nema pravo da od klijenata potražuje naknadu bilo kakvih troškova vezanih za primenu gorenavedenih odluka.

Takođe je propisano da banka/davalac lizinga klijentu može ponuditi i neke druge olakšice u vezi sa otplatom dugovanja.

Za sva pitanja i konsultacije u vezi sa primenom navedenih i svih drugih propisa tokom trajanja vanrednog stanja, Advokatska kancelarija Pavleski Law vam stoji na raspolaganju.