Povreda na radu naknada štete

Povreda na radu i kako naplatiti štetu

Šta je povreda na radu? Koje su obaveze poslodavca ukoliko dođe do povrede? Šta poslodavac treba da učini da do povrede ne dođe? Kako naplatiti povredu na radu? Ovo su samo neka od pitanja koja se postavljaju u vezi sa povredom na radu.

Zaštita zdravlja i bezbednosti na radu

Logično je da zaposleni ima pravo da bude zaštićen na radnom mestu, da bude bezbedan i da se tako oseća. Zakon o radu (ZOR) jasno predviđa da zaposleni, između ostalog, ima pravo na bezbednost i zaštitu na radu, kao i pravo na zdravstvenu zaštitu. Kako svako pravo zaposlenog mora biti praćeno odgovarajućom obavezom poslodavca, ZOR propisuje da je poslodavac obavezan da zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad na takav način da se obezbedi i očuva bezbednosti i zaštita života i zdravlja na radu.

Povreda na radu naknada štete

Ko ima pravo na bezbednost i zdravlje na radu?

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu propisuje krug lica koji imaju pravo na bezbednost i zdravlje na radu. Dakle, u odnosu na njih poslodavac je dužan da preduzme odgovarajuće mere, a sve kako bi ta lica bila bezbedna i zaštićena na poslu. Navedeni krug obuhvata:

  • zaposlene
  • učenike i studente na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi
  • lica na stručnom osposobljavanju, prekvalifikaciji ili dokvalifikaciji
  • lica na profesionalnoj rehabilitaciji
  • lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora dok rade u privrednoj jedinici zavoda za izvršenje kazne zatvora (radionice, gradilišta i sl.) i na drugom mestu rada
  • lica na dobrovoljnim i javnim radovima organizovanim u opštem interesu, radnim akcijama i takmičenjima u vezi sa radom
  • lica koja se zateknu u radnoj okolini radi obavljanja određenih poslova, ako je o njihovom prisustvu upoznat poslodavac

Šta je povreda na radu?

Zakon o zdravstvenom osiguranju (ZZO) predviđa da obavezno zdravstveno osiguranje obuhvata osiguranje za slučaj bolesti i povrede van rada, kao i osiguranje  za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti. Kako je predmet ovog teksta naknada štete zbog povrede na radu, navodimo kako je ista definisana po ovom zakonu. Naime pod povredom na radu ZZO podrazumeva sledeće:

  • povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma (čak i kada je navedenu povredu zaposleni pretrpeo na poslovima na kojima nije raspoređen, ali ih obavlja u interesu poslodavca)
  • povreda koju osiguranik pretrpi pri dolasku, odnosno povratku sa posla
  • oboljenje osiguranika koje je nastalo neposredno ili kao isključiva posledica nesrećnog slučaja ili više sile za vreme obavljanja posla po osnovu koga je osiguran ili u vezi sa njim

Pored zdravstvenog osiguranja, postoje i penzijsko i invalidsko osiguranje, kao obavezno osiguranje kojim se obezbeđuju prava za slučaj starosti, invalidnosti, smrti i telesnog oštećenja. Tako propisuje Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji povredu na radu definiše isto kao i ZZO, uz dodatak da se povredom na radu smatra i svaka povreda nastala na definisani način, a tokom učešća u akcijama spasavanja ili odbrane od elementarnih nepogoda ili nesreća, vojnoj vežbi i ostalim vidovima odbrane zemlje, radnom kampu ili takmičenju i drugim poslovima i zadacima od opšteg interesa.

Dakle, definisali smo ko ima pravo na zaštitu na radu, odnosno u odnosu na koja lica postoji obaveza poslodavca da obezbedi sigurnu radnu sredinu i samim tim da naknadi štetu ukoliko povreda u istoj nastane. Takođe, definisali smo i pojam povrede na radu. Ukoliko je neko lice pretrpelo povredu u gorenavedenom smislu, a spada u krug lica koja imaju pravo na zaštitu u skladu sa zakonom, potrebno je još definisati i obaveze poslodavca u datom slučaju.

Prijava povrede na radu i sastavljanje izveštaja

Poslodavac je dužan da odmah, a najkasnije 24 časa od nastanka povrede tu činjenicu prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove.

Takođe, poslodavac je dužan da odmah, a najkasnije 24 časa od saznanja da je došlo do povrede, popuni izveštaj o povredi na radu, a sve u skladu sa Pravilnikom o sadržaju i načinu izdavanja obrazaca izveštaja o povredi na radu i profesionalnom oboljenju. Izveštaj o povredi na radu se popunjava na Obrascu 1, koji je deo navedenog Pravilnika. Popunjeni izveštaj poslodavac dostavlja zdravstvenoj ustanovi u kojoj je zaposleni pregledan, a sve u roku od 24 časa od upisa podataka.

Lekar koji je pregledao zaposlenog unosi potrebne podatke u izveštaj i isti dostavlja poslodavcu kako bi poslodavac izveštaj dostavio Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, i to onoj filijali u kojoj zaposleni ostvaruje svoja prava po osnovu zdravstvenog osiguranja.

Obaveza naknade štete

U pogledu ove obaveze poslodavca ZOR je jasan: Poslodavac je dužan da, u skladu sa opštim aktom, zaposlenom isplati naknadu štete zbog povrede na radu.

Obaveza naknade štete je propisana i Zakonom o obligacionim odnosima koji predviđa da se navedena obaveza smatra dospelom od trenutka nastanka štete.

Odgovornost poslodavca-subjektivna sa pretpostavljenom krivicom

Zaposleni treba da dokaže samo uzročnu vezu između nastale povrede i ponašanja poslodavca, ne i krivicu poslodavca. Povreda može da nastane zato što je poslodavac propustio da preduzme odgovarajuće mere kako bi zaštitio zaposlene. Na primer, zaposleni izvodi građevinske radove i potrebna mu je odgovarajuća zaštitna oprema, ali mu poslodavac istu ne obezbedi. Da je uzročna veza između povrede i procesa rada kod poslodavca neophodan uslov za ostvarivanje prava na naknadu štete, stav je i Vrhovnog kasacionog suda (Vrhovni kasacioni sud u presudi, Rev2. 2824/18 od 12. 12. 2018): Pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev tužilje nalazeći da ne postoji odgovornost tuženog za nastalu štetu. Šteta koju je tužilja pretrpela usled uvrnuća noge, posledica je isključivo njenog držanja i neodgovarajućeg nagaza pri izlasku iz autobusa koji se pripisati može njenoj nepažnji, a ne uticaju kojih drugih činilaca. Takva šteta nije u uzročnoj vezi sa procesom rada kod poslodavca, jer nije rezultat propusta u obezbeđivanju uobičajenih uslova rada, kao ni uslova za bezbedan prevoz zaposlenih do mesta rada. Šteta je nastala isključivom radnjom oštećene koju poslodavac nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti.

Pošto se krivica poslodavca pretpostavlja, zaposleni ne mora da je dokazuje. Međutim, u pitanju je oboriva pretpostavka, što znači da poslodavac neće odgovarati ukoliko dokaže da je povreda na radu, samim tim i šteta za zaposlenog, nastala bez njegove krivice.

Kada poslodavac odgovara objektivno?

Poslodavac odgovara objektivno, dakle čak i ukoliko nije kriv, ako je šteta nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnošću jer se onda smatra da šteta potiče od te stvari, odnosno delatnosti, izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete.

Dakle, ukoliko poslodavac obavlja opasnu delatnost ili ukoliko tokom rada zaposleni rade sa mašinama i uređajima koji se mogu smatrati opasnom stvari, poslodavac neće odgovarati samo ako dokaže da je povreda nastala kao posledica nekog drugog uzroka ili ukoliko dokaže da je šteta nastala isključivom radnjom zaposlenog ili nekog trećeg lica, koju poslodavac nije mogao da predvidi niti ukloni.

Obaveze zaposlenog

Nesporno je da zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu. Ovo pravo zaposlenog praćeno je obavezom poslodavca da mu obezbedi uslove za bezbedan rad. Međutim, poslodavac takođe mora biti zaštićen od nemarnog i neodgovornog ponašanja zaposlenog, jer je lako zamisliti situaciju da zaposleni pretpri povredu na radu i traži naknadu štete po tom osnovu, a da se pritom nije pridržavao propisanih mera zaštite.

Zbog navedenog, ZOR propisuje da je zaposleni dužan da:

  • poštuje propise o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica
  • obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti koja bi mogla da utiče na bezbednost i zdravlje na radu

Dakle, odgovorno i razumno ponašanje zaposlenog jeste preduslov za ostvarivanje prava na naknadu štete pretrpljenje usled povrede na radu.

Obaveza naknade zarade

Pored naknade štete, zaposleni ima pravo i na naknadu zarade. Ovo pravo zaposlenog ima dve odrednice:

  1. Iznos naknade zarade
  2. Period tokom kojeg se naknada plaća

Iznos naknade je propisan u ZOR i kao takav je nesporan: 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade. Navedeno važi ukoliko je privremena sprečenost za rad nastala kao posledica povrede na radu, dok je usled povrede van rada iznos naknade nešto manji, 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da takođe ne može biti manji od minimalne zarade.

Kada govorimo o periodu, ZOR i ZZO sadrže drugačija rešenja. Naime, prema ZOR zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, ali najviše 30 dana. ZZO pak propisuje da zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad, bez navođenja bilo kakve vremenske odrednice, odnosno ograničenja.

Shodno navedenom, možemo zaključiti da ZOR primenjujemo kada određujemo iznos naknade zarade, a ZZO, pošto je u odnosu na ZOR poseban propis, primenjujemo da bismo odredili period u kojem zaposleni ima pravo na naknadu zarade. Dakle, zaposleni ima pravo na naknadu zarade dokle god je usled povrede na radu ili van rada privremeno sprečen da radi.

Pravo na naknadu zarade zaposleni zadržava i ukoliko je pokrenut stečajni postupak, s tim da je potrebno da podnese zahtev Fondu solidarnosti, koji se osniva upravo da bi zakonom propisana potraživanja mogla da se naplate od poslodavca, bez obzira na otvaranje stečaja.

Prekršajna odgovornost poslodavca zbog neisplaćivanja štete usled povrede na radu

Ukoliko poslodavac zaposlenom ne isplati naknadu zarade po ZOR čini prekršaj za koji plaća novčanu kaznu u sledećem iznosu:

  • od 600.000 do 1.500.000 dinara ukoliko je pravno lice (uz to odgovorno lice u pravnom licu plaća novčanu kaznu u iznosu od 20.000 do 40.000 dinara)
  • od 100.000 do 300.000 dinara ukoliko je preduzetnik

Parnica za naknadu štete zbog povrede na radu

Ukoliko dođe do povrede na radu, te zaposleni pretrpi štetu, poslodavac je dužan da istu naknadi. Međutim, kako ćete ostvariti svoje pravo zavisi od konkretne situacije. Sporazum poslodavca i zaposlenog svakako je najbolja opcija. Naime, kako je u pitanju vansudski sporazum, nema sudskih troškova, kao ni čekanja da sud donese presudu, ali se svakako preporučuje angažovanje advokata i u ovom slučaju.

Ukoliko zaposleni i poslodavac ne mogu da postignu dogovor, zaposleni svoja prava može ostvariti pred sudom, podnošenjem tužbe. Kako je u pitanju tužba za naknadu štete, može se podneti u roku od tri godine od dana saznanja za povredu. Krajnji rok za podnošenje tužbe je pet godina i računa se od dana nastanka štete.

Što se tiče troškova postupka, zakon je jasan: stranka koja u celini izgubi parnicu dužna je da protivnoj stranci naknadi troškove. Naravno, treba imati u vidu da ukoliko stranka delimično uspe u parnici, sud može s obzirom na postignuti uspeh da odredi da svaka stranka snosi svoje troškove ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmeran deo troškova. Dakle, ukoliko sud presudi da zaposleni ima pravo na naknadu štete, ali u manjem iznosu od onoga koji je naveden u tužbi, smatra se da je zaposleni kao tužilac delimično uspeo u parnici, tako da u pogledu troškova sud može odlučiti na gorenavedeni način.

Vrste štete kod povrede na radu

Tužbom za naknadu štete zaposleni ima pravo da traži naknadu materijalne i nematerijalne štete. Pritom, zaposleni može da traži da mu se naknadi samo materijalna šteta, samo nematerijalna štete ili i materijalna i nematerijalna šteta.

Materijalna šteta se ogleda u umanjenju imovine ili u izgubljenoj dobiti. Naime, ukoliko se ispostavi da je zaposleni, usled pretrpljene povrede na radu, onemogućen da izvesni vremenski period obavlja svoje radne zadatke, on gubi zaradu za taj vremenski period, odnosno izgubljena zarada za njega je zapravo izgubljena dobit. Visina naknade zarade je nesporna, jer je definisana u zakonu (pogledati deo Obaveza naknade zarade).

Nematerijalna šteta se, po samom zakonu, javlja u nekoliko oblika:

  • pretrpljeni fizički bolovi
  • pretrpljeni duševni bolovi zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, kao i smrti bliskog lica
  • pretrpljeni strah

Visina naknade nematerijalne štete zavisi od okolnosti datog slučaja. Naime, sud, prilikom utvrđivanja pravične naknade, najpre vodi računa o tome koji oblik/oblike nematerijalne štete je zaposleni pretrpeo. Zatim uzima u obzira trajanje i intenzitet pretrpljenih bolova i/ili straha, značaj povređenog dobra i cilj kojem naknada služi. Kako postoji rizik da, i pored angažovanja advokata, zaposleni u tužbi visinu tužbenog zahteva odredi previsoko, te tako samo delimično uspe u parnici, potrebno je da pruži dokaze o visini naknade koja se traži. U tom smislu, najbolje je izvršiti veštačenje. Tako, ukoliko je potrebno utvrditi intenzitet i trajanje fizičkih bolova, potrebno je angažovati veštaka medicinske struke, dok je za procenu pretrpljenih duševnih bolova i straha potrebno angažovati veštaka psihijatra. Na ovaj način, tvrdnje zaposlenog kao tužioca, potkrepljuju se nalazom i mišljenjem veštaka.

Za sve nedoumice i konsultacije u vezi sa povredom na radu i naknadom štete, kao za druga pitanja koja se tiču radnih odnosa možete kontaktirati našu advokatsku kancelariju.

Datum: 25.04.2020.

Scroll to Top