Hitne mere
Nasilje u porodici
Zakon o sprečavanju nasilja u porodici precizno određuje postupanje policije, javnih tužilaštava, sudova opšte nadležnosti, prekršajnih sudova i centara za socijalni rad u postupku sprečavanja nasilja za cilj ima suzbijanje nasilja u porodici i otklanjanje neposredne opasnosti od nasilja u porodici.
Prema Zakonu, svi građani dužni su da policiji ili javnom tužiocu prijave bez odlaganja nasilje u porodici ili neposrednu opasnost od njega.
Postupak za nasilje u porodici se pokreće pred javnim tužilaštvom, odnosno policijom tako što se podnosi krivična prijava. Krivična prijava može da se podnese i usmeno na zapisnik.
Postupanje policije
Policijski službenici dužni su da odmah obaveste nadležnog policijskog službenika zaduženog za nasilje u porodici o svakom nasilju u porodici ili neposrednoj opasnosti od njega, bez obzira kako su za to saznali i imaju pravo da, sami ili na zahtev nadležnog policijskog službenika, dovedu mogućeg učinioca u nadležnu organizacionu jedinicu policije, radi vođenja postupka.
Ukoliko se utvrdi postojanje rizika, nadležni policijski službenik izriče neku od hitnih mera u trajanju od 48 sati od uručenja, nakon čega u roku od 24 sata Osnovno javno tužilaštvo procenjuje rizik i može da traži produženje hitne mere za još 30 dana, a o čemu odluku donosi sud.
Hitne mere koje nadležni policijski službenik može izreći naređenjem su:
- Mera privremenog udaljenja učinioca iz stana i
- Mera privremene zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj.
Naređenjem nadležnog policijskog službenika može se izreći jedna ili obe hitne mere.
U slučaju da učinilac prekrši tako izrečenu hitnu meru biće prosleđen u nadležni zatvor u trajanju do 60 dana.
Grupa za koordinaciju zaštite od nasilja u porodici
U svakom konkretnom slučaju procenjuju se rizici radi utvrđenja postoji li neposredna opasnost od nasilja u porodici, bez obzira da li je opasnost već nastupila.
Grupa razmatra svaki slučaj nasilja u porodici koji nije okončan pravosnažnom sudskom odlukom u građanskom ili krivičnom postupku, slučajeve kada treba da se pruži zaštita i podrška žrtvama nasilja u porodici i žrtvama krivičnih dela, izrađuje individualni plan zaštite i podrške žrtvi i predlaže nadležnom javnom tužilaštvu mere za okončanje sudskih postupaka.
Sastancima mogu, po potrebi, prisustvovati predstavnici obrazovnih, vaspitnih i zdravstvenih ustanova i Nacionalne službe za zapošljavanje, predstavnici drugih pravnih lica i udruženja i pojedinci koji pružaju zaštitu i podršku žrtvama.
Sastav grupe za koordinaciju i saradnju
Grupu za koordinaciju i saradnju čine predstavnici osnovnih javnih tužilaštava, policijskih uprava i centara za socijalni rad, sa područja za koje se grupa obrazuje.
Članove grupe za koordinaciju i saradnju imenuju rukovodioci organa, iz reda zamenika osnovnog javnog tužioca koji su završili specijalizovanu obuku i nadležnih policijskih službenika i zaposlenih u centrima za socijalni rad koji rade na slučajevima nasilja u porodici.
Grupom za koordinaciju i saradnju predsedava član grupe iz reda zamenika osnovnog javnog tužioca.