Izdržavanje roditelja

Iako je najčešći oblik zakonskog izdržavanja u srpskom porodičnom pravu izdržavanje deteta od strane roditelja jednako je bitno i izdržavanje roditelja od strane dece, odnosno izdržavanje između daljih srodnika.

Pojam zakonskog izdržavanja se odnosi na obavezu pružanja neophodne finansijske podrške određenom članu porodice. Konkretno, česte su situacije da određena lica u starosti ili usled nesposobnosti za rad nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje zbog čega im je potrebna pomoć dece. U takvim situacijama bi deca trebalo da bez opominjanja pomažu svoje roditelje, ali se u praksi neretko dešava suprotno.

Kada su deca dužna da izdržavaju roditelje?

Da bi punoletnom detetu bila ustanovljena obaveza zakonskog izdržavanja roditelja potrebno je da budu ispunjena dva uslova:

• da je roditelj nesposoban za rad;
• da roditelj nema dovoljno sredstava da se izdržava.

Nesposobnost za rad se u praksi dokazuje odgovarajućim rešenjem po pitanju radne sposobnosti, odnosno godinama, dok se činjenica nedostatka sredstava za izdržavanje dokazuje raspoloživim dokazima koji ukazuju na manjak novčanih sredstava u odnosu na potrebe za život.

Dakle, neophodno je da postoje oba uslova istovremeno.

Kako se utvrđuje potreba roditelja za izdržavanjem?

Potreba za izdržavanjem se javlja kada roditelj nema dovoljno sopstvenih finansijskih sredstava da bi zadovoljio svoje egzistencijalne potrebe koje zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda i drugih okolnosti.

Postoje situacije kada roditelj pati od ozbiljnih zdravstvenih problema, invaliditeta ili drugih fizičkih ograničenja i u takvim slučajevima i te okolnosti se uzimaju u obzir prilikom utvrđivanja potreba izdržavanja.

Ono što je važno, jeste da se prilikom utvrđivanja obaveze detetu kao i prilikom utvrđivanja visine izdržavanja, uzima u obzir i mogućnost deteta da pruži finansijsku podršku. Ta procena se vrši na osnovu detetovih ekonomskih mogućnosti i obaveze izdržavanja drugih lica, te stoga davanje izdržavanja roditelju ili drugom srodniku ne sme da ugrožava osnovne potrebe poverioca izdržavanja ili članova njegove porodice (na primer maloletne dece).

Od koga roditelj ima pravo na izdržavanje?

Roditelj ima pravo najpre na izdržavanje od svog punoletnog deteta, ali i od drugog krvnog srodnika u pravoj nishodnoj liniji (unuka, praunuka…) ili od maloletnog deteta koje stiče zaradu ili ima prihode od imovine. Dakle, redosled izdržavanja je takav da izdržavanje od bližih srodnika isključuje izdržavanje od daljih, ali pod uslovom da bliži srodnici mogu da podmire sumu izdržavanja.

Kako ostvariti pravo na izdržavanje od deteta?

Punoletna deca su prema samom zakonu dužna da izdržavaju svoje roditelje ako im je roditeljima izdržavanje potrebno i ukoliko su deca u mogućnosti da pruže izdržavanje. Dakle, to su sve one situacije kada zbog starosti, bolesti, niskih primanja i sličnih razloga roditelj ne može da se izdržava u potpunosti ili delimično. U takvim situacijama je prirodno da se dete stara o svom roditelju.

Međutim, u praksi se često dešavaju situacije da se deca (mislimo i dalje na punoletnu decu) na roditelje i ne obaziru. Ukoliko ne dođe do svojevoljnog izdržavanja roditelja, roditelj ima opciju da pokrene postupak radi utvrđivanja ove obaveze svom detetu.

Dakle, obaveza zakonskog izdržavanja se može ostvariti na dva načina:

1. Sporazumom (dogovorom) – ovo je najpoželjnije rešenje.
2. Sudskom presudom – u slučajevima kada ne postoji sporazum ili dete ne ispunjava svoju obavezu, roditelj ili drugi srodnik kao poverilac izdržavanja, mora pokrenuti sudski postupak. Sud će u tim situacijama doneti presudu kojom se utvrđuje obaveza izdržavanja i određuje se iznos i način plaćanja ili u kojoj se odbija takav zahtev.

Kako se računa suma izdržavanja i na koji način se plaća?

Sud donosi odluku o iznosu izdržavanja koji se po pravilu određuje u novčanom iznosu, a može se odrediti i na drugi način, ali samo ako se poverilac i dužnik izdržavanja o tome sporazumeju.

Roditelj može da zahteva da se plaćanje vrši u mesečnim ratama i to može biti određeno u fiksnom mesečnom novčanom iznosu (što je češće) ili u procentu od redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja (što je ređe).

Međutim, ako se visina izdržavanja određuje u procentu od redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja (zarada, naknada zarade, penzija, autorski honorar itd.), visina izdržavanja, po pravilu, ne može biti manja od 15% niti veća od 50% redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

Bitno je znati i da se, usled promene okolnosti, visina izdržavanja može povećati ili smanjiti. O povećanju ili smanjenju alimentacije se okvirno možete informisati u ovom tekstu.

Kada roditelj ne bi imao pravo na izdržavanje?

U situaciji kada bi usvajanje zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za dete odnosno drugog krvnog srodnika, roditelj ne bi imao pravo na izdržavanje. Ovo je zapravo situacija u kojoj bi dužnik izdržavanja ugrozio svoje osnovne potrebe ili osnovne potrebe svoje dece.

Kada prestaje izdržavanje roditelja i drugih srodnika?

Izdržavanje prestaje:

1. Kada istekne vreme trajanja izdržavanja

Izdržavanje može biti vremenski ograničeno i u tom slučaju samim rokom prestaje obaveza zakonskog izdržavanja

2. Ukidanjem obaveze izdržavanja sudskom odlukom zbog promenjenih okolnosti.

Ukoliko dođe do situacije da roditelj postane sposoban za rad ili ukoliko ima dovoljno sredstava za život, odnosno ukoliko dete nije u objektivnoj mogućnosti da na dalje doprinosi izdržavanju roditelja, dete može pokrenuti postupak radi ukidanja utvrđene obaveze izdržavanja.

3. Smrću poverioca
4. Smrću dužnika izdržavanja.