Sporazumni razvod braka
Prema našem porodičnom pravu brak prestaje kao posledica jednog od sledećih slučajeva:
-
- Razvod braka:
– Sporazum o razvodu
– Razvod braka po tužbi
- Poništaj braka
- Smrt jednog od supružnika
U ovom tekstu ćemo se baviti sporazumnim razvodom braka, kao jednim od dva moguća načina prestanka braka razvodom. Osvrnućemo se i na postupak razvoda braka po tužbi, a sve radi poređenja ova dva načina razvoda braka.
Zahtev za razvod braka - Kako se brak razvodi?
Brak se uvek razvodi u sudskom postupku čije pokretanje iniciraju sami supružnici. U tom smislu, razlikujemo dve situacije, odnosno dva inicijalna akta kojima se pokreće razvod braka:
- Predlog za sporazumni razvod braka koji supružnici podnose zajednički
- Tužba za razvod braka koju podnosi jedan od supružnika
Nezavisno od načina na koji je pokrenut postupak razvoda braka, brak se razvodi, odnosno prestaje, tek kada presuda kojom se brak razvodi postane pravnosnažna. Navedena presuda postaje pravnosnažna protekom roka za izjavljivanje žalbe, odnosno, ukoliko je žalba podneta, nakon što o njoj bude odlučeno.
Međutim, ukoliko se oba supružnika odreknu prava na žalbu, presuda kojom se brak razvodi postaje pravnosnažna danom donošenja i objavljivanja, odnosno, u tom slučaju, brak prestaje čim sud donese presudu.
Šta treba da sadrži predlog za sporazumni razvod braka?
Sadržaj predloga za sporazumni razvod braka zavisi od dogovora supružnika. Porodičnim zakonom je propisano koje to elemente mora da sadrži predlog za sporazumni razvod braka, a sve u zavisnosti od toga da li supružnici imaju decu i zajedničku imovinu. Tako, ukoliko supružnici imaju zajedničku imovinu, predlog za sporazumni razvod braka obavezno sadrži pismeni sporazum o deobi zajedničke imovine, a ukoliko imaju i decu koja su i dalje pod roditeljskim staranjem, obavezan je i pismeni sporazum o vršenju roditeljskog prava.
Bračna tekovina kod sporazumnog razvoda braka
Imovina supružnika može biti zajednička i posebna. Pravljenje ove razlike je veoma značajno jer se zajednička imovina supružnika obavezno deli prilikom razvoda braka, dok posebna imovina nije predmet podele, odnosno stvari i prava koja čine posebnu imovinu jednog od supružnika ostaju u celosti u njegovoj imovini i nakon razvoda braka.
U tom smislu, posebnu imovinu jednog supružnika čini imovina, dakle stvari i prava, koje je isti stekao pre sklapanja braka, kao i imovina koju je tokom trajanja braka stekao deobom zajedničke imovine odnosno nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava. Dakle, ovako stečena imovina se ne deli između supružnika.
Porodični zakon izričito propisuje da sporazum o razvodu braka obavezno sadrži pismeni sporazum o deobi zajedničke imovine. Dakle, zajednička imovina se prilikom razvoda braka sporazumom obavezno deli.
U vezi sa deobom zajedničke imovine, skrećemo pažnju na to da je Porodičnim zakonom propisano da se sporazum o deobi zajedničke imovine supružnika zaključuje u obliku javnobeležnički potvrđene, odnosno solemnizovane isprave. Međutim, na zajedničkom sastanku Građanskih odeljenja i Odeljanja za radne sporove Apelacionih sudova, zauzet je stav po kojem su supružnici, u slučaju podnošenja predloga za sporazumni razvod braka sa predlogom za deobu zajedničke imovine, dužni da isti samo potpišu.
Dakle, ukoliko se deoba zajedničke imovine supružnika vrši u okviru postupka sporazumnog razvoda braka, supružnici nisu dužni da sporazum o deobi overavaju kod javnog beležnika. Navedeno je logično imajući u vidu da supružnici podnose samo predlog za sporazumni razvod braka, dok sud donosi presudu bez koje se brak ne može razvesti.
Sporazum o vršenju roditeljskog prava
Kao što je već rečeno, prilikom podnošenja predloga za sporazumni razvod braka, supružnici u isti obavezno moraju uneti i pisani sporazum o vršenju roditeljskog prava. Pritom, supružnici se mogu dogovoriti da roditeljsko pravo vrše zajednički i sporazumno, dakle oba roditelja zajedno, ili samostalno, pri čemu roditeljsko pravo vrši samo majka ili samo otac deteta, odnosno dece. U tom smislu, razlikuju se:
- Sporazum o zajedničkom vršenju roditeljskog prava
- Sporazum o samostalnom vršenju roditeljskog prava
Sporazum o zajedničkom vršenju roditeljskog prava
Sporazumom o zajedničkom vršenju roditeljskog prava roditelji deteta se pismeno saglašavaju da će roditeljska prava i dužnosti obavljati zajednički, međusobnim sporazumevanjem, koje mora biti u najboljem interesu deteta. Dakle, ukoliko sud proceni da sporazum koji su roditelji postigli nije u najboljem interesu deteta, odlučiće na drugačiji način, odnosno u skladu sa onim što je u detetovom najboljem interesu.
Bitno je naglasiti da je sastavni deo sporazuma o zajedničkom vršenju roditeljskog prava i sporazum o tome koje mesto i adresa će se smatrati prebivalištem deteta.
Sporazum o samostalnom vršenju roditeljskog prava
Ukoliko se roditelji sporazumeju da jedan od njih samostalno vrši roditeljsko pravo, sporazum u tom smislu obuhvata sledeće elemente:
-Sporazum roditelja o poveravanju zajedničkog deteta jednom od njih
–Sporazum o visini doprinosa (alimentacije) za izdržavanje deteta od drugog roditelja. U pitanju je iznos koji će roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo plaćati roditelju kojem je to pravo povereno, a sve na ime izdržavanja deteta, što obuhvata troškove ishrane, odeću i obuću, školske obaveze, vannastavne aktivnosti koje dete pohađa i slično.
-Sporazum o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem. Ovde je zapravo reč o dinamici viđanja roditelja koji ne vrši roditeljsko pravo sa detetom, na primer svaki drugi vikend, svaki vikend, svaka treća sreda i slično. Takođe, uglavnom se navodi sa kojim roditeljem dete provodi praznike, rođendane i slične dane koji su za njih od posebnog značaja.Naravno, i za sporazum o samostalnom vršenju roditeljskog prava važi pravilo da isti mora biti postignut u najboljem interesu deteta, te ukoliko to nije slučaj, sud ga neće prihvatiti, jer je ostvarivanje najboljeg interesa deteta prioritet prilikom odlučivanja o načinu na koji će se vršiti roditeljsko pravo.
Da li je advokat za sporazumni razvod braka potreban?
U ovim postupcima advokat formalno nije neophodan, ali je naše mišljenje da je itekako potreban. Supružnici svakako mogu zastupati sami sebe. To znači da sami sastavljaju i podnose sporazum o razvodu braka i u njega unose sve bitne elemente kako bi sud mogao da postupa po sporazumu. Dakle, potrebno bi bilo da supružnici unesu u sporazum o razvodu braka i pisani sporazum o deobi bračne tekovine, sporazum o vršenju roditeljskog prava, eventualno sporazum o visini alimentacije itd. Potrebno bi bilo da supružnici pristupe na suđenje i da preduzimaju sve druge procesne i vanprocesne radnje, a radi prestanka, odnosno razvoda braka. Naravno, ovo ljudi koji nisu advokati ili bar pravnici ne umeju da urade na adekvatan način pa zbog grešaka nehatno dovedu do toga da se sudski postupak odugovlači.
Naravno, naša preporuka je da supružnici angažuju advokata koji će pre svega moći da pruži pravno savetovanje pre i u toku postupka, koji će u njihovo ime stručno i efikasno sačiniti sporazum o razvodu braka sa svim neophodnim elementima, a poštujući namere i želje klijenta.
Napominjemo da u slučaju sporazumnog razvoda braka jedan advokat ne može da zastupa oba bračna druga. Dakle, opcije su da supružnike zastupaju različiti advokati, da advokat zastupa samo jednog od supružnika ili da nijedan supružnik nema advokata u ovom postupku.
Ova zabrana je naravno iz razloga što su supružnici u ovom postupku ipak formalno suprotstavljene strane (pogotovo imajući u vidu vršenje roditeljskog prava, alimentaciju i podelu bračne tekovine) te bi zastupanje oba supružnika od strane jednog advokata za advokata predstavljalo sukob interesa koji je jasno definisan porodičnim pravom.
Razvod braka cena i postupak
U slučaju razvoda braka u postupku po tužbi za razvod braka potrebno je platiti taksu na tužbu u iznosu od 2.660,00 dinara, a po okončanju postupka i taksu na presudu u istom iznosu.
Što se tiče cene predloga za sporazumni razvod braka, takođe je potrebno platiti sudsku taksu, ali u iznosu od 1.950,00 dinara. Pritom, kako supružnici predlog za sporazumni razvod braka podnose zajednički, plaćaju samo jednu taksu i to po polovinu iznosa. Naravno, supružnici se mogu dogovoriti i drugačije, na primer da jedan od njih plati ceo iznos na ime sudske takse.
Ukoliko supružnici imaju zajedničku nepokretnu imovinu, npr. stan ili kuću, potrebno je da uz predlog o sporazumnom razvoda braka prilože i izvod iz katastra nepokretnosti za tu konkretnu nepokretnost. Uz predlog za sporazumni razvod braka takođe je potrebno priložiti i izvod iz matične knjige venčanih, kao i izvod iz matične knjige rođenih za zajedničko dete, odnosno decu. Dakle, pored troškova za angažovanje advokata i sudskih taksi, potrebno je uzeti u obzir i iznose koji se plaćaju radi dobijanja navedenih izvoda.
Advokatski troškovi za ceo postupak sporazumnog razvoda braka najčešće nisu veliki (višestruko su manji u odnosu na troškove postupka razvoda braka po tužbi) iz razloga što ovi postupci najčešće traju jako kratko i završavaju se uglavnom nakon jednog do dva ročišta.
Cene pravnog saveta i zastupanja u postupku sporazumnog razvoda braka možete pročitati na našoj stranici – advokatska tarifa.
