Model viđanja deteta
Porodično pravo
Kada dođe do razvoda braka ili razilaženja između vanbračnih partnera neophodno je regulisati pitanje koji roditelj će vršiti roditeljsko pravo nad maloletnom decom, kakav će biti model viđanja deteta i koja će biti visina alimentacije.
Šta je model viđanja?
Model viđanja deteta je odluka suda o načinu na koji će dete viđati oca ili majku sa kojim/kojom ne živi. Taj model može biti definisan na dva načina – na neodređen način ili konkretno. Neodređeno znači da se u modelu viđanja neće navoditi vreme i mesto preuzimanja i vraćanja deteta dok konkretni model predviđa precizno utvrđenu dinamiku viđanja.
Neodređeni model ili model viđanja “po dogovoru” je moguć kada su roditelji deteta u dobrim odnosima, kada su razgraničili svoj partnerski odnos i kada su u mogućnosti da se dogovaraju (često na nedeljnom ili čak dnevnom nivou), kao i da usklađuju svoje tekuće planove i obaveze.
Nasuprot tome postoji način određivanja modela viđanja prema kojem se precizno utvrđuje ko i kada predaje i preuzima dete, koliko traje viđanje, na kom mestu će se viđanje odvijati i slično. Ovaj način definisanja modela viđanja je u praksi češći i preporučljiviji jer doprinosi smanjenju mogućnosti za nesuglasice u budućnosti.
Da li model viđanja mora da se utvrdi?
Model viđanja je jedino obavezan kada jedan od roditelja samostalno vrši roditeljsko pravo.
U slučajevima zajedničkog vršenja roditeljskog prava se uglavnom ne utvrđuje model viđanja jer zajedničko roditeljsko pravo podrazumeva dogovor roditelja u vezi sa svim pitanjima koja se tiču deteta, a samim tim i o tome koliko i kada će dete biti sa jednim, a koliko sa drugim roditeljem.
Međutim, ponekad postoji potreba da se i u ovim slučajevima utvrdi model viđanja deteta. Razlozi za to su uglavnom strah jednog od roditelja da će ga drugi roditelj vremenom ograničavati povodom viđanja deteta. Definisanjem adekvatnog modela viđanja u ovim slučajevima roditelj želi da sebi i detetu obezbedi minimum viđanja „na papiru“ radi eventualne mogućnosti pokretanja izvršnog postupka u slučaju bilo kakvog ograničavanja od strane drugog roditelja, kao i kada postoji praktična potreba za određivanjem modela viđanja (npr. velika udaljenost roditelja, specifičan smenski rad, rad van mesta stanovanja).
Kako se određuje model viđanja deteta?
Model viđanja između deteta i roditelja sa kojim dete ne živi treba da mora u interesu deteta. To znači da za dete adekvatan model viđanja treba da obezbedi 4 ključne stvari:
- Bezbednost i razvoj deteta
- Dovoljno vremena sa roditeljem
- Praktičnost
- Izvesnost za dete u pogledu rasporeda viđanja
Šta sud uzima u obzir prilikom donošenja odluke?
Prilikom donošenja odluke o tome koji će model viđanja odrediti, sud uzima izuzetno širok krug činjenica radi donošenja odluke koja će biti u najboljem interesu deteta i koja će u praksi moći da funkcioniše, a imajući u vidu međusobni odnos roditelja i odnos roditelja prema detetu.
Neke od tih okolnosti su sledeće:
- Uzrast deteta
- Zdravstveno stanje deteta i roditelja
- Dosadašnji razvoj deteta
- Dosadašnju brigu o detetu
- Fizičku udaljenost mesta stanovanja roditelja, kao i udaljenost do mesta rada, vrtića, škole i slično
- Stambene prilike roditelja
- Mogućnost saradnje roditelja
- Poslovne i druge obaveze roditelja
- Način života roditelja
Šta je klasičan model viđanja?
Izraz „klasičan model viđanja“ je konstrukcija prakse. Ovaj model viđanja se smatra modelom koji najbolje zadovoljava potrebe prosečnog deteta okvirnog uzrasta od 5. do 15. godine života. Ovakav model podrazumeva sledeću dinamiku provođenja vremena sa roditeljem sa kojim dete ne živi:
- Svaki drugi vikend od petka uveče do nedelje uveče
- Jedan radni dan u trajanju od 2-3 sata u nepripadajućoj nedelji – dakle one nedelje kada dete neće biti tokom predstojećeg vikenda sa roditeljem sa kojim ne živi
- Polovina letnjeg i zimskog raspusta – u kontinuitetu ili podeljeno na dva ili tri dela (kada dete još uvek ne ide u školu kada se kaže „raspust“ misli se na period zvaničnog školskog raspusta)
- Svaki drugi dečji rođendan
- Svaki rođendan i svaka krsna slava roditelja sa kojim ne živi
- Svaki drugi državni i verski praznik što podrazumeva praznike koji su po Zakonu određeni kao neradni dani (npr. ako je dete jedne godine provelo Božić kod majke, naredne godine će za taj praznik biti kod oca).
Koji modeli osim „klasičnog“ postoje?
Bitno je istaći da ne postoje modeli viđanja koji su određeni kao „gotovi proizvodi“ u Porodičnom zakonu ili nekom drugom propisu. Model viđanja sud određuje na osnovu sprovedenog dokaznog postupka, a uzimajući u obzir sve okolnosti i dokaze koji ukazuju šta bi bio najbolji interes deteta u konkretnom slučaju.
Kada sud neće dozvoliti da dete prespava kod roditelja koji ne vrši samostalno roditeljskog pravo?
Odgovor na ovo pitanje zavisi (kao što je bilo reči do sada) od dugačkog niza životnih faktora.
Samo neki od mogućih razloga za uskraćivanje ovakvog modela viđanja mogu biti:- Dete je niskog kalendarskog uzrasta i zavisno je od drugog roditelja
- Dete zbog raznih životnih okolnosti nije uspostavilo lični odnos sa „drugim“ roditeljem te je u toku proces uspostavljanja ili reuspostavljanja ličnih odnosa
- Roditelj ne poznaje osnovne potrebe deteta po pitanju ishrane ili lične higijene deteta
- Roditelj nema obezbeđen stambeni prostor da dete može da prespava kod njega/nje
- Postoje prethodne sudske odluke o tome da je roditelj zanemarivao potrebe deteta ili vršio druge oblike porodičnog nasilja
- Roditelj ima zdravstvenih problema koji mogu uticati na psihofizički mir ili razvoj deteta u slučaju provođenja dužeg vremena sa detetom
- Roditelj konzumira alkohol ili drogu
Zaključak
Određivanje modela viđanja je jedno od najdelikatnijih pitanja u porodičnim postupcima. Kod definisanja modela viđanja je neophodno voditi se interesom deteta, a ne pukim željama roditelja jer želje roditelja ponekad mogu biti u suprotnosti sa interesom deteta. Roditeljima je teško da prihvate da se utvrđivanjem modela viđanja ne bore protiv drugog roditelja već pokušavaju da obezbede detetu adekvatnu dinamiku viđanja koja treba da obezbedi detetov nesmetani psihofizički razvoj, mir, spokojstvo, kao i da osnaži vezu sa roditeljem sa kojim dete ne živi i samim tim da utiče da dete oseća što manje posledica razvoda braka ili razilaženja svojih roditelja i da dete tokom svog odrastanja ima osećaj da zaista ima dva roditelja.
