Izdržavanje deteta od strane roditelja
Alimentacija
Zakonsko izdržavanje (ili „alimentacija“) je kao pravni institut uređeno Porodičnim zakonom, stim da postoje različite vrste izdržavanja. Tako, Porodični zakon razlikuje izdržavanje:
- Supružnika
- Vanbračnog partnera
- Majke deteta
- Deteta (maloletnog i punoletnog)
- Roditelja
- Drugih krvnih srodnika (braća, sestre, adoptivni i tazbinski srodnici)
U ovom tekstu ćemo pažnju posvetiti izdržavanju deteta od strane roditelja. Roditelji su u obavezi da, u skladu sa zakonom, izdržavaju svoju decu nezavisno od toga da li su u braku ili su razvedeni. Međutim, pitanje izdržavanje deteta, odnosno obaveza plaćanja alimentacije, jedno je od najbitnijih pitanja ukoliko je pokrenut postupak za razvod braka.
Tako, alimentacija je iznos koji onaj roditelj kojem dete nije povereno, plaća na ime izdržavanja deteta, te obuhvata troškove ishrane, odevanja, obrazovanja, vannastavnih aktivnosti i slično.
Ko je dužnik, a ko poverilac alimentacije?
Roditelji su dužnici izdržavanja, što znači da imaju obavezu da izdržavaju svoje dete u skladu sa Porodičnim zakonom, odnosno pravilima izloženim u nastavku. Sa druge strane, dete je poverilac izdržavanja, odnosno izdržavano lice.
Dakle, dete je poverilac izdržavanja, a ne onaj roditelj kojem je dete povereno (bez obzira što roditelj uplaćuje novac za alimentaciju na račun drugog roditelja deteta). Pritom, kako je u pitanju lično pravo, nije moguće preneti pravo na alimentaciju na drugo lice, kao što se pravo na isplatu alimentacije ne može ni naslediti. Međutim, dospeli neisplaćeni iznosi alimentacije se ipak mogu nasleđivati.
Bitno je naglasiti da je obaveza izdržavanja imperativnog (obaveznog) karaktera. To znači da su roditelji po samom zakonu u obavezi da izdržavaju dete i ta obaveza ne može biti isključena. Sa druge strane, dete ne može da se odrekne prava na izdržavanje, odnosno odricanje od ovog prava neće proizvoditi pravno dejstvo.
Dakle, ukoliko je, npr. otac deteta, obavezan da plaća alimentaciju, ta njegova obaveza će postojati dokle god nisu ispunjeni zakonski uslovi za njen prestanak (npr. punoletno dete se više ne školuje), a dete se ne može odreći prava da prima alimentaciju.
Pritom, pravo na alimentaciju imaju i maloletno i punoletno dete. Međutim, maloletno dete ima pravo na izdržavanje samo po osnovu činjenice da je maloletno, dok punoletno dete ovo pravo ima ukoliko je nesposobno za rad, a nema dovoljno sredstava za izdržavanje i to doklegod traje takvo stanje. Takođe, punoletno dete ima pravo na izdržavanje i kada je sposobno na rad, ali je na redovnom školovanju, s tim da ovo pravo ima najkasnije do 26 godine života.
Naravno, može da se desi da roditelji nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje ili da nisu živi. U tom slučaju, da dete ne bi neopravdano ostalo bez sredstava za život, prema Porodičnom zakonu, dete ima pravo na izdržavanje od krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji (babe i dede deteta), srazmerno njihovim mogućnostima.
Međutim, drugačije je ukoliko je krvni srodnik ili bilo koje lice, faktički plaćalo izdržavanje iako nije imalo tu obavezu. U toj situaciji, lice koje je izdržavalo dete ima pravo da se regresira od roditelja koji je dužan da plaća alimentaciju, odnosno da traži da mu on, kao dužnik izdržavanja, naknadi sve što je ranije plaćeno.
Visina alimentacije? (Minimalna alimentacija)
Visina alimentacije zavisi od brojnih faktora, a koji se mogu podeliti u dve grupe – potrebe poverioca izdržavanja i mogućnosti dužnika izdržavanja. Dakle, iznos koji roditelj plaća detetu na ime izdržavanja zavisi od potreba deteta i od mogućnosti tog roditelja. To znači da iznos alimentacije koji će roditelj biti u obavezi da plaća zavisi od okolnosti svakog konkretnog slučaja.
Svakako, alimentacija se po pravilu određuje u novcu. Međutim, postoji mogućnost da se alimentacija odredi i na drugi način, jer se roditelj koji plaća alimentaciju i dete, odnosno drugi roditelj kao njegov zakonski zastupnik, mogu sporazumeti kako o iznosu, tako i o načinu plaćanja alimentacije.
Naglašavamo da iznos alimentacije u svakom slučaju mora da bude takav da detetu omogućinajmanje onakav životni standard koji uživa roditelj koji plaća alimentaciju.
Svakako, ukoliko se visina alimentacije određuje kao procenat redovnih mesečnih novčanih primanja roditelja, visina ne može biti manja od 15% niti veća od 50% redovnih mesečnih novčanih primanja tog roditelja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje.
Naravno, alimentacija se ne mora plaćati kao procenat redovhnih mesečnih primanja dužnika, već može biti određena i u fiksnom iznosu, što je u praksi najčešće slučaj.
Potrebe deteta kao faktor za određivanje visine alimentacije
Pre svega, bitno je koliko godina ima dete, kao i kakvog je zdravstvenog stanja. Naime, ukoliko dete ima neko hronično oboljenje ili postoji potreba za lečenjem iz nekog drugog razloga, iznos alimentacije će biti viši u odnosu na situaciju kada je reč o potpuno zdravom detetu.
Dalje, bitno je u kojoj se fazi obrazovanja dete nalazi. Tako, više novca je potrebno za srednju školu nego za vrtić ili osnovnu školu, a sa druge strane osnovne i master studije su skuplje od srednjeg obrazovanja. Takođe, prilikom određivanja visine alimentacije, potrebno je voditi računa i o tome da li dete pokazuje talenat za neki sport ili vid umetnosti, te uračunati i troškove npr. putovanja na utakmice, kupovine sportske opreme, instrumenata, časova itd.
Za visinu alimentacije je važno i da li dete poseduje neku imovinu i prihode. Naime, moguće je da dete obavlja određene honorarne poslove ili da je nasledilo određenu imovinu. U tom slučaju, potreba za izdržavanjem tog deteta je, načelno, manja, u odnosu na dete koje nema nikakvu imovinu i prihode van alimentacije. Kažemo načelno, jer je moguće zamisliti, na primer, da se dete školuje u inostranstvu pa su njegove potrebe što se obrazovanja tiče daleko veće, odnosno ovakvo obrazovanje je skuplje.
Mogućnost roditelja kao faktor za određivanje visine alimentacije
Mogućnosti roditelja da plaća alimentaciju zavise pre svega od njegovih prihoda, imovine i zarade koju ostvaruje. Tako, pored zarade, prihodi mogu biti naknade zarade, penzija, autorski honorar i slično, s tim da je bitno da je reč o redovnim mesečnim prihodima. Što se tiče zarade, potrebno je voditi računa o tome kojim poslom se roditelj bavi. Na primer, ukoliko je u pitanju advokat, osnovano je očekivati da će advokat koji se duže bavi tim poslom imati više iskustva i veću zaradu, od advokata početnika. Isto važi i za zanate i generalno sva zanimanja
kod kojih se može očekivati da se zarada povećava sa iskustvom, odnosno vremenom.Pritom, bitno je je posmatrati i mogućnosti roditelja za zaposlenje. Naime, moguće je da roditelj nije zaposlen, ali je reč o licu koje njegovo zdravstveno stanje, godine i nivo obrazovanja ni na koji način ne sprečavaju da nađe posao. Na primer, ukoliko otac ne može da plaća alimentaciju u dovoljnom iznosu jer je nezaposlen, a nema posao samo zato što to ne želi, nema opravdanja da on plaća isti iznos kao otac koji je nezaposlen jer zbog zdravstvenih smetnji može da obavlja mali broj poslova za kojima trenutno ne postoji potražnja na tržištu rada.
Naravno, za visinu alimentacije su bitne i lične potrebe roditelja. Lične potrebe mogu biti zdravstvene prirode, poput troškova lečenja, terapija i slično, ali se ne svode samo na njih. Tako, moguće je da je roditelj, na primer, lekar, te da stalno mora da se usavršava i da u te svrhe putuje u inostranstvo na različite simpozijume, da kupuje stručnu literaturu i slično, te se na taj način troškovi zadovoljenja ličnih potreba tog lica povećavaju.
Takođe, bitno je da li roditelj koji plaća alimentaciju uporedo izdržava i druga lica, na primer roditelje. Svakako, ukoliko postoji više poverilaca izdržavanja, dete ima prvenstvo u namirenju, odnosno ima prednost u odnosu na ostale poverioce u isplati.
Promena visine alimentacije
Ukoliko se promene okolnosti koje su postojale u vreme utvrđivanja visine alimentacije, obe strane, dakle i dužnik i poverilac izdržavanja, mogu tražiti da se utvrđena visina alimentacije promeni. Tako, ukoliko je roditelj dobio unaređenje, te zarađuje više nego ranije, dete može tražiti da se alimentacija poveća.
Sa druge strane, ukoliko je roditelj koji plaća alimentaciju ostao bez posla ili mu se pogoršalo zdravstveno stanje, može tražiti da se visina alimentacije, s obzirom na ove okolnosti, smanji. Promena visine alimentacije se traži u parničnom postupku podnošenjem tužbe.
Kada prestaje obaveza roditelja da plaća alimentaciju?
Ukoliko punoletno dete stekne dovoljno sredstava za izdržavanje, roditelj više neće biti u obavezi da mu plaća alimentaciju. Takođe, obaveza plaćanja alimentacije prestaje i kada roditelj punoletnog deteta izgubi mogućnost za davanje izdržavanja ili davanje izdržavanja postane za njega očigledno nepravično. Naglašavamo da navedeno važi samo kada je poverilac izdržavanju punoletno dete, ne i maloletno.
Takođe, ukoliko dođe do smrti bilo dužnika bilo poverioca izdržavanja, obaveza plaćanja alimentacije se gasi.
Cene pravnog saveta i zastupanja u postupkupostupku radi izmene visine alimentacije i drugog, možete pročitati na našoj stranici – advokatska tarifa.
Takođe, možete nas kontaktirati u vezi porodičnog prava i za detaljnije informacije o uslovima zastupanja od strane naše advokatske kancelarije na brojeve telefona +381 11 45 55 731, +381 (0)65 270 74 53 kao i putem e-mail adrese [email protected].