Vanbračna zajednica

Kao i kod braka, prvi i osnovni preduslov za postojanje vanbračne zajednice jeste postojanje zajednice života, pri čemu zajednica života treba da je stvarna, potpuna, te da podrazumeva zadovoljenje uzajamnih emotivnih, seksualnih, etičkih, kulturnih i drugih potreba vanbračnih partnera. Drugim rečima, zajednica života treba da je takva da se u svemu može upodobiti bračnom odnosu.

Drugi bitan preduslov jeste odsustvo bračnih smetnji. Dakle, kao što ni brak nije moguće zaključiti ukoliko neka od zakonom propisanih bračnih smetnji postoji, tako se i u slučaju vanbračne zajednice neće smatrati da ista postoji ukoliko je prisutna neka ili više njih.

Smetnje za sklapanje braka, a samim tim i za postojanje vanbračne zajednice propisane su Porodičnim zakonom RS i iste se odnose na:

• postojanje drugog braka (bračnost)
• nesposobnost za rasuđivanje
• krvno srodstvo
• adoptivno srodstvo
• tazbinsko srodstvo
• postojanje odnosa starateljstva
• maloletstvo
• odsustvo slobodne volje

Treći bitan uslov za postojanje vanbračne zajednice jeste dužina trajanja zajednice života – zahtev koji je sadržan u samoj zakonskoj definiciji pojma vanbračne zajednice. Dakle, u samom Porodičnom zakonu RS stoji da je vanbračna zajednica trajnija zajednica života, što praktično znači da ista mora trajati dovoljno dugo da se lako može ustanoviti sličnost sa brakom. Drugim rečima, ona ne mora nužno da bude dugotrajna, već da su partneri imali nameru da zasnuju zajednicu života čije trajanje nije bilo privremeno ili ograničeno.

Što se tiče ključne razlike kada govorimo o samom nastanku braka ili vanbračne zajednice, ona se vezuje za sam način njihovog nastanka. Vanbračna zajednica nastaje prostom saglasnošću volja vanbračnih partnera (uz ispunjenost prethodno navedenih uslova), za razliku od braka koji nastaje na zakonom propisan način pred nadležnim organom. Dakle, za zasnivanje vanbračne zajednice ne postoji zakonom propisana forma.

Vanbračnu zajednicu je nemoguće dokazati „papirom“ budući da se za formiranje iste ne zahteva nikakva zakonska procedura koja bi bila okončana izdavanjem takvog papira. Samim tim, postojanje vanbračne zajednice se teže dokazuje od postojanja braka onda kada se ukaže potreba da se postojanje vanbračne zajednice ipak utvrdi. Drugim rečima, za dokazivanje postojanja braka dovoljan je jedan dokaz – izvod iz matične knjige venčanih, ali kako dokazati vanbračnu zajednicu budući da takvog papira nema?

U našoj praksi, pitanje dokazivanja postojanje vanbračne zajednice se u najvećem broju slučajeva postavlja onda kada nadživeli vanbračni partner ima pravni interes da se utvrdi postojanje vanbračne zajednice, radi ostvarivanja prava na porodičnu penziju.

S tim u vezi, napomenućemo da je izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju(„Sl. glasnik RS“, br. 34/2003, 64/2004 – odluka USRS, 84/2004 – dr. zakon, 85/2005, 101/2005 – dr. zakon, 63/2006 – odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018, 46/2019 – odluka US, 86/2019 i 62/2021) – u daljem tekstu: ZPIO, napravljen značajan korak ka izjednačavanju položaja supružnika i vanbračnih partnera u pogledu ostvarivanja prava na porodičnu penziju, na način što je proširen krug lica (članova porodice) koja imaju pravo na porodičnu penziju. Naime, član 28 ZPIO u krug članova porodice umrlog osiguranika, od 14. decembra 2019. godine kada su pomenute izmene ZPIO stupile na snagu, ubraja i vanbračnog partnera umrlog osiguranika, što do tada nije bio slučaj.

Preciznije rečeno, u skladu sa odredbom člana 28 stav 2 ZPIO, pravo na porodičnu penziju može ostvariti supružnik i vanbračni partner, ukoliko su brak, odnosno vanbračna zajednica života trajali najmanje tri godine, ili ako sa umrlim osiguranikom, odnosno korisnikom prava, ima zajedničko dete. Uz napred navedene uslove, potrebno je da budu ispunjeni i posebni uslovi koji se sa jedne strane odnose samo na umrlog osiguranika (primera radi, najmanje pet godina staža osiguranja), te posebni uslovi koje treba da ispune članovi porodice umrlog osiguranika.

Konačno, samo postojanje vanbračne zajednice utvrđuje se u vanparničnom postupku (uzimajući u obzir da je zahtev za utvrđenje postojanja vanbračne zajednice, zahtev za utvrđenje činjenice).
Konkretni vanparnični postupak se pokreće podnošenjem predloga nadležnom sudu, pri čemu sam predlog treba da sadrži relevantne podatke i dokaze – podatke o samom predlagaču, podatke o protivnicima predlagača, podatke o preminulom vanbračnom partneru, podatke o vremenu trajanja vanbračne zajednice, podatke o svedocima, te relevantne dokaze (npr. izvode iz matičnih knjiga, fotografije, medicinsku dokumentaciju i sl.).

Ono što je ohrabrujuće jeste da ovakvi postupci kraće traju i jednostavniji su od većine drugih sudskih postupaka, a samo pokretanje ovakvog postupka za stranke u postupku je jeftinije budući da su i sudske takse manje – taksa na samo podnošenje predloga je 390,00 dinara, a isto toliko ćete biti obavezani da platite za taksu na odluku suda, po okončanju postupka.

Predmetni vanparnični postupak se okončava donošenjem sudske odluke – rešenja kojim se utvrđuje činjenica postojanja vanbračne zajednice, nakon čega se dalje nastavlja sa procedurom ostvarivanja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.

Drugi čest slučaj kada se javlja potreba za dokazivanjem vanbračne zajednice jeste slučaj uključivanja u obavezno zdravstveno osiguranje lica koja nisu obavezno zdravstveno osigurana na osnovu Zakona o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 25/2019) – u daljem tekstu: ZZO. To će najčešće biti potrebno stranim državljanima koji u Republici Srbiji nisu u radnom odnosu ili nisu radno angažovani u smislu propisa kojima je uređeno zapošljavanje stranaca u Republici Srbiji, te samim tim ne mogu ostvariti prava koja bi im pripadala po osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Lice koje se uključuje u obavezno zdravstveno osiguranje, svojstvo osiguranika stiče danom podnošenja zahteva za uključivanje u obavezno zdravstveno osiguranje filijali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje – u daljem tekstu: Republički fond na čijem području lice ima prebivalište. Da bi vanbračni patner stekao svojstvo osiguranog lica po ovom osnovu, potrebno je da uz gore pomenuti zahetv, Republičkom fondu podnese i adekvatan dokaz o postojanju vanbračne zajednice.

Adekvatan dokaz o postojanju vanbračne zajednice, u ovom slučaju bi bila overena izjava vanbračnih partnera da postoji trajna zajednica života između njih (najmanje dve godine pre dana podnošenja prijave na osiguranje) i da ne postoje zakonom propisane bračne smetnje, kao i overena izjava dva svedoka da vanbračna zajednica traje duže od dve godine.

Čitav gore opisani postupak se okončava izdravanjem isprave o zdravstvenom osiguranju – kartice zdravstvenog osiguranja od strane matične filijale.

Još jedan čest slučaj kada se može ukazati potreba za dokazivanjem postojanja vanbračne zajednice jeste slučaj kada se jedan od vanbračnih partnera nalazi na izdržavanju kazne zatvora.

U skladu sa odredbom člana 90 stav 1 Zakona o izvršenju krivičnih sankcija („Sl. glasnik RS“, br. 55/2014 i 35/2019) osuđeni ima pravo dvaput mesečno na posetu bračnog druga, dece, roditelja, usvojenika, usvojitelja i ostalih srodnika u pravoj liniji i u pobočnoj liniji do četvrtog stepena krvnog i tazbinskog srodstva, kao i hranitelja, hranjenika i staratelja. Kao što vidimo, u ovoj odredbi se vanbračni partner ne navodi kao jedan od članova porodice, te bi se na prvi pogled bi se moglo zaključiti da u ovom slučaju vanbračna zajednica nije izjednačena sa bračnom. Međutim, u stavu 2 ovog člana ostavljana je mogućnost da upravnik zavoda osuđenom odobri i posete drugih lica.

To nas dovodi do zaključka da bi se vanbračnom partneru mogla (i morala) odobriti poseta (i krajnje iracionalno bi bilo da takva mogućnost ne postoji), ali bi to u zavisnosti od konkretne ustanove za izvršenje krivičnih sankcija i konkretnih okolnosti, to moglo dovesti i do obaveze da se svojstvo vanbračnog partnera osuđenog lica dokaže.

Ukoliko bi takva obaveza postojala, naše dosadašnje iskustvo je pokazalo da bi u takvim slučajevima bila dovoljna izjava kojom vanbračni partner potvrđuje da sa osuđenim licem živi u vanbračnoj zajednici, pri čemu bi takva izjava morala biti i overena od strane javnog beležnika – notara.