LIŠENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI
Lišenje poslovne sposobnosti je sudski postupak u kome se utvrđuje da je neko lice lišeno poslovne sposobnosti, odnosno da više nije sposobno da se samostalno stara o svojim pravima, obavezama i zaštiti svojih interesa.
Da bismo ovo potpunije razumeli, potrebno je najpre detaljnije objasniti šta se u pravu smatra poslovnom sposobnošću, kada postoji potreba za pokretanjem ovakvog postupka, te kako izgleda sam sudski postupak za lišenje poslovne sposobnosti.
ŠTA JE POSLOVNA SPOSOBNOST?
U pravnoj nauci, poslovna sposobnost se definiše kao sposobnost nekog lica da izjavama svoje volje proizvodi određena pravna dejstva. Prevedeno na laički jezik, poslovna sposobnost je sposobnost nekog lica da se samostalno stara o svim svojim pravima, obavezama i interesima. U našem pravu, poslovna sposobnost se stiče sa navršenih osamnaest godina života, te bi se u najširem smislu reči izraz da je neko postao punoletan, mogao izjednačiti sa pravničkim izrazom da je neko postao potpuno poslovno sposoban.
Kada neko postane punoletan (odnosno, potpuno poslovno sposoban) postoji pretpostavka da je to lice dostiglo potreban stepen zrelosti da ubuduće može potpuno slobodno i samostalno da donosi sve važne odluke o svom životu, da izvršava sve svoje obaveze, te da zaključuje sve vrste ugovora koje pravni promet poznaje.
Pa tako, primera radi, punoletno, odnosno potpuno poslovno sposobno lice može slobodno i samostalno da zaključi brak, da zaključi bilo kakav drugi ugovor (npr. i onaj koji bi za predmet imao raspolaganje nekakvom imovinom velike vrednosti), da glasa, da donosi odluke u pogledu svog zdravlja, da donosi odluke u pogledu svog obrazovanja, da odluči gde će živeti itd. Pored toga, sticanje potpune poslovne sposobnosti znači i da je to lice potpuno sposobno da samostalno izvršava sve one obaveze koje bi na sebe (zaključenjem nekog ugovora) preuzelo.
Naravno, kao što je uvek slučaj sa pravom, i od ovog „pravila“ postoje izuzeci, pa se momenat sticanja poslovne sposobnosti neće uvek podudariti sa momentom sticanja punoletstva. Drugim rečima, postoje dva slučaja kada se kada se potpuna poslovna sposobnost stiče pre navršenih 18 godina.
Prvi slučaj je kada neko lice uz dozvolu suda, pre navršenih 18 godina zaključi brak.
Drugi slučaj je kada sud dozvoli sticanje potpune poslovne sposobnosti licu koje je navršilo 16 godina, postalo je roditelj i sud je procenio da je to lice dostiglo telesnu i duševnu zrelost da bi se zaista i moglo samostalno starati o sopstvenoj ličnosti, pravima i obavezama.KADA SE U PRAKSI POKREĆU POSTUPCI ZA LIŠENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI?
Potreba za pokretanjem ovih postupaka nastaje iz mnogo razloga.
Nekada su to u pitanju lica starije uzrasne dobi koja više ni fizički, ni psihički nisu u stanju da se staraju o svojim pravima i obavezama. Stoga je veliki broj slučajeva da se punoletna deca odluče na pokretanje ovakvog postupka u odnosu na jednog ili oba svoja roditelja onda kada oni (na prvom mestu, zbog godina) više ne mogu da se staraju sami o sebi. Kod takvih lica, najčešće se uz godine života javlja i neko oboljenje koje utiče na sposobnost pamćenja, razmišljanja, učenja, komuniciranja i svakodnevnog funkcionisanja tog lica, zbog čega je pokretanje ovog postupka neminovnost, a sve kako bi se deci omogućila i olakšala briga o svojim roditeljima.
Da bi ovo bilo jasnije, treba imati u vidu da takvim licima najčešće nije potrebna samo pomoć u svakodnevnom funkcionisanju i zadovoljenju higijenskih i fizioloških potreba. Naprotiv, uz ovu vrstu pomoći, često im je potrebna pomoć u podizanju penzije, odlasku u poštu/preuzimanju pošiljki, brigu o imovini, opštenju sa bankom (kada ta lica imaju štedne ili tekuće račune u bankama), potpisivanju ili produžetku ugovora za pružanje usluge mobilne telefonije ili kablovske televizije i sl. Upravo zbog svega prethodno navedenog, takva lica su gotovo svakodnevno suočena sa realnom opasnošću da budu prevarena ili navedena da nešto učine ili potpišu na svoju štetu.
Neretko se dešava i da ova lica nisu svesna da im je potrebna svakodnevna pomoć u funkcionisanju i da bi za njihovo dobro najbolje bilo da budu pod nadzorom stručnog osoblja u domovima za stara lica, što oni često odbijaju. U takvim situacijama dolazi se u prilično apsurdnu situaciju da lice nije svesno da mu je pomoć potrebna i odbija da tu pomoć dobije, ali se ono i dalje smatra potpuno sposobnim da o tome samostalno odlučuje. U takvom stanju stvari, lice koje porodica želi da smesti u dom za stara lica, neće biti smešteno u dom ukoliko samo to lice to ne želi, jer će prosto odbiti da potpiše ugovor o svom smeštanju u dom. Takav ugovor ne može u njegovo ime potpisati niko drugi, sve dok to lice ne bude lišeno poslovne sposobnosti.
Još jedna česta situacija kada se deca odlučuju da „stave roditelje pod starateljstvo“ jesu slučajevi kada njihovi roditelji u svom vlasništvu imaju pokretnu ili nepokretnu imovinu veće vrednosti. Iz straha da njihove roditelje neko treće lice može navesti na zaključenje nekog ugovora kojim bi roditelj raspolagao svojom imovinom u korist tog trećeg lica, deca se često odlučuju da na ovaj način zaštite imovinu svog roditelja, odnosno da lišenjem poslovne sposobnosti roditelja, njega onemoguće da samostalno zaključi neki takav ugovor.
Iz svega napred navedenog vidimo da potreba za pokretanjem ovakvih postupaka u najvećem broju slučajeva nastaje iz raznih praktičnih i životnih razloga.
Kao jedan od slučajeva koji mogu poslužiti kao primer za bolje razumevanje gore opisanih mogućih situacija jeste slučaj jednog našeg klijenta čiji je otac godinama unazad bio dementan (iako je u pitanju lice srednjih godina), a pomoć u svakodnevnom funkcionisanju su mu pružale razne negovateljice. Jedna od njih je dugo radila kod njega, a vremenom su se toliko zbližili da joj je on pomogao u finansiranju svadbe za njenu ćerku, plaćanju njenih studija, ali i stalnim novčanim davanjima direktno njoj (mimo plate koju je dobijala za svoj rad). Naš klijent je na vreme shvatio da njegov otac zbog bolesti više ne shvata ne samo vrednost novca, nego ni lošu nameru koju je negovateljica imala prema njemu. Zbog toga je jedino što je mogao da uradi kako bi zaštitio imovinu svog oca bilo upravo pokretanje postupka za lišenje poslovne sposobnosti oca. Na ovaj način je predupređena mogućnost da otac u nekom trenutku potpiše neki ugovor kojim bi otuđio svoju imovinu u korist negovateljice ili da, primera radi, nastavi da samostalno odlazi u banku i da podiže novac koji je, potom, njoj davao.
Kada govorimo o ovoj vrsti postupaka, treba imati u vidu i to da godine života nisu najbitniji kriterijum kada se govori o ovim postupcima. Na početku ovog odeljka jeste rečeno da se ovi postupci najčešće pokreću kada su u pitanju starija lica kojima je potrebna pomoć u svakodnevnom funkcionisanju, ali praksa, poznaje i mnoštvo drugih slučajeva.
Tako su i relativno česti slučajevi da neko lice srednjih godina ima neko duševno oboljenje godinama unazad (ili od najranijih dana života) ali da je bolest vremenom napredovala i dovela do toga da ono, bez obzira što nije lice starije uzrasne dobi, ne može više samostalno da funkcioniše. U takvim slučajevima, nastane potreba da brat ili sestra tog lica preuzmu brigu o njegovom životu kako bi ga na najbolji mogući način kontrolisali, zaštitili i adekvatno brinuli o njegovom zdravstvenom stanju i imovini.
KAKO IZGLEDA POSTUPAK ZA LIŠENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI?
Postupak za lišenje poslovne sposobnosti se inicira podnošenjem predloga za lišenje poslovne sposobnosti konkretnog lica osnovnom sudu, prema mestu prebivališta lica čije se lišenje poslovne sposobnosti traži. Sam postupak je jednostavniji od klasične parnice, jer se vodi po pravilima Zakona o vanparničnom postupku. Lice koje podnosi predlog za lišenje poslovne sposobnosti (podnosilac predloga) u ovom postupku ima ulogu predlagača, dok lice čije se lišenje poslovne sposobnosti predlaže ima ulogu protivnika predlagača.
Zakon o vanparničnom postupku decidirano navodi koja to lica mogu pokrenuti ovaj postupak. Na prvom mestu, zakon navodi da ovaj postupak pokreće:
(1) sud po službenoj dužnosti (što se u praksi najređe dešava),
(2) organ starateljstva (češća situacija) – centar za socijalni rad („CSR“).
(3) supružnik (odnosno vanbračni partner),
(4) deca,
(5) roditelji lica koje treba lišiti poslovne sposobnosti.Poslednje tri grupe ovlašćenih predlagača se u praksi najčešće javljaju kao podnosioci predloga za lišenje poslovne sposobnosti nekog lica.
Takođe, postupak se može pokrenuti i po predlogu:
- dede, babe,
- brata, sestre,
- unuka.
Za ovu grupu ovlašćenih predlagača se kao dodatni uslov postavlja da ta lica moraju živeti u porodičnoj zajednici sa licem koje treba da bude lišeno poslovne sposobnosti. To praktično znaci da u ovom slučaju predlog za lišenje poslovne sposobnosti mora da sadrži i adekvatne dokaze na okolnost da predlagač i protivnik predlagača žive na istoj adresi.
Naposletku, situacija koja se najređe sreće u praksi jeste da ovaj postupak pokrene i samo lice koje treba lišiti poslovne sposobnosti, pod uslovom da može da shvati značenje i pravne posledice svog predloga. Iako nije česta, ova opcija je svakako moguća, jer Zakon o vanparničnom postupku kao ovlašćenog predlagača navodi i samo to lice. Kao uslov se traži da to lice može da shvati šta vođenje ovakvog postupka za njega znači.
Ova zakonska mogućnost u teoriji nailazi na različite stavove, budući da je životno nelogična. Naime, nema mnogo smisla da neko ko je sposoban da shvati značaj i pravne posledice podnošenja predloga za sopstveno lišenje poslovne sposobnosti, na kraju postupka bude i zaista lišen poslovne sposobnosti. Drugim rečima, neko ko je sposoban da razume kompleksnost sudskog postupka za lišenje poslovne sposobnosti, verovatno je sposoban da preduzima i razume i mnoge druge radnje.
Predlog za lišenje poslovne sposobnosti
Predlog za lišenje poslovne sposobnosti nekog lica se mora podneti u pisanoj formi, sudu koji je nadležan prema mestu prebivališta lica čije se lišenje poslovne sposobnosti predlaže.
Ovaj predlog mora ispunjavati sve formalne zahteve (pravilno označen sud, predlagača i protivnika predlagača), a potom i sve činjenice i dokaze na kojima se ovaj predlog zasniva. Dakle, predlog mora sadržati detaljno objašnjenje razloga zbog kojih se isti podnosi i dokaze koji takve navode potkrepljuju. Uz to, predlog mora da sadrži i podatke iz kojih proizilazi ovlašćenje za pokretanje postupka.
U slučaju kada predlog podnose supružnik ili srodnici lica čije se lišenje poslovne sposobnosti predlaže, potrebno je odgovarajućim izvodom dokazati te činjenice.
U predlog se obično unose i podaci o nepokretnoj imovini koje to lice poseduje, jer sud mora da izvesti katastar nepokretnosti o pokrenutom postupku radi zabeležbe postupka.
Pored katastra nepokretnosti, sud obavezno obaveštava i matičara koji vodi matičnu knjigu rođenih za to lice.
Tok postupka
Nakon što sud primi predlog za lišenje poslovne sposobnosti, proverava da li predlog ispunjava sve formalne uslove. Ukoliko predlog te uslove ispunjava, o pokrenutom postupku se obaveštava nadležni organ starateljstva – CSR prema mestu prebivališta lica čije se lišenje poslovne sposobnosti traži.
CSR po prijemu obaveštenja od suda sprovodi proceduru za određivanje privremenog staratelja licu čije se lišenje predlaže.
Privremeni staratelj
Razlog za postojanje uloge privremenog staratelja leži u tome što za lice čije je lišenje poslovne sposobnosti predloženo, sama činjenica da je pokrenut takav postupak, implicira da je tom licu potrebna pomoć u zaštiti sopstvenih prava i interesa. Dakle, zadatak privremenog staratelja jeste da se postara da se postupak za lišenje poslovne sposobnosti nekog lica vodi pravilno i zakonito i da odluka bude doneta u najboljem interesu tog lica.
Privremeni staratelj je najčešće neko od najbližih srodnika lica čije se lišenje poslovne sposobnosti predlaže. Da bi lice predloženo za privremenog staratelja bilo i određeno za privremenog staratelja, CSR će zatražiti od ostalih najbližih srodnika lica čije se lišenje traži da se saglase sa time. Nakon što se srodnici saglase i lice predloženo za privremenog staratelja prikupi potrebnu dokumentaciju koju CSR zahteva, CSR donosi rešenje kojim je to lice ovlašćeno da privremeno zastupa interese lica čije se lišenje poslovne sposobnosti traži. U tom rešenju CSR se određuje tačan krug poslova u kojima privremeni staratelj zastupa lice prema kome je pokrenut postupak za lišenje.
Jedna od najvažnija funkcija koju privremeni staratelj svakako ima jeste da on u sudskom postupku zastupa lice čije se lišenje poslovne sposobnosti traži i potpuno ravnopravno učestvuje u tom postupku, dok se postupak ne okonča.
Nakon što se dovrši ova procedura koja se odvija pred CSR, sud će po obaveštenju da je određen privremeni staratelj zakazati ročište.
Ročišta u postupku za lišenje poslovne sposobnosti
Na ročišta se uvek pozivaju predlagač, lice prema kome se postupak vodi, njegov privremeni staratelj i CSR.
Sud je po zakonu u obavezi da sasluša lice prema kome se postupak vodi, a ako se to lice eventualno nalazi u zdravstvenoj ustanovi, saslušaće ga u toj ustanovi. Može se odustati od saslušanja ovog lica ako bi to moglo da bude štetno po njegovo zdravlje ili ako saslušanje prosto ne bude moguće s obzirom na duševno ili fizičko stanje tog lica.
To, naravno, ne znači da će odluka o lišenju poslovne sposobnosti neminovno i uvek biti u skladu s mišljenjem osobe o kojoj je reč, ali je od ključne važnosti da ta osoba bude uključena u postupak donošenja odluke, te da dobije objašnjenje zbog čega je morala biti doneta drugačija odluka od one koju je ona želela.
Još jedan razlog zašto je saslušanje ovog lica bitno jeste taj što jedino ličnim izjašnjenjem tog lica sud može lično da utvrdi da zaključci sudskih veštaka (o kojima će biti reči kasnije) nisu proizvoljni i da faktičko stanje stvari odgovara onome što je konstatovano u medicinskoj dokumentaciji.
Pored toga, sud je dužan da sasluša i privremenog staratelja, predlagača, ali i druga lica koja mogu dati potrebna obaveštenja o životu i ponašanju lica prema kome se postupak vodi.
Veštačenje u postupku lišenja poslovne sposobnosti
Nalaz i mišljenje veštaka o stanju mentalnog zdravlja lica prema kome se postupak vodi je jedan od dokaza koji se u ovom postupku mora pribaviti. To propisuje sam Zakon o vanparničnom postupku. Konkretna odredba kojom je ovo regulisano zahteva da lice o čijem se lišenju poslovne sposobnosti odlučuje mora biti pregledano od najmanje dva lekara odgovarajuće specijalnosti.
Radi se o imperativnoj zakonskoj odredbi, a smisao iste je da se pregledom od strane lekara specijalista utvrdi stanje zdravlja protivnika predlagača i da se o tome sačini medicinska ekspertiza (nalaz i mišljenje sudskih veštaka), a ne da se neko lice „olako“ liši poslovne sposobnosti. Dakle, veštačenje predstavlja relevantan dokaz za utvrđivanje i razjašnjenje činjenica od strane veštaka kao stručnih lica za određenu oblast.
U tom smislu, dotadašnja medicinska dokumentacija koju bi predlagač posedovao ne bi bila sama po sebi dovoljna da se na osnovu nje neko lice liši poslovne sposobnosti. Naime, sud nema stručna znanja da istu tumači i ceni, te da sagledava stanje mentalnog zdravlja protivnika predlagača, već to radi uz pomoć stručnih lica – veštaka.
U ovim postupcima sudski veštaci koji obavljaju pregled su najčešće psihijatri ili neuropsihijatri (u zavisnosti od prirode stanja/oboljenja). Eventualan pregled od strane psihologa ne bi bio adekvatan dokaz, budući da psiholog nije lice koje je završilo medicinski fakultet i ne može se naći na spisku registrovanih sudskih veštaka.
Završetak postupka
Nakon što sud izvede sve dokaze (saslušanja i uvid u nalaz i mišljenje veštaka) zaključiće raspravu, a odluku o tome da li će protivnika predlagača lišiti poslovne sposobnosti donosi u formi rešenja.
Ovim rešenjem se konkretno lice potpuno ili delimično lišava poslovne sposobnosti. Rešenje obavezno sadrži i rok u kome se proverava da li postoje razlozi za dalje trajanje izrečene mere lišenja poslovne sposobnosti. Taj rok ne može biti duži od tri godine.
Nakon što se završi postupak pred sudom, sledi procedura pred CSR a koja podrazumeva imenovanje („trajnog“) staratelja licu koje je lišeno poslovne sposobnosti. Donošenjem rešenja kojim se određuje staratelj, lice koje je do tada imalo ulogu privremenog staratelja će biti razrešeno te dužnosti.
Praktične napomene za vođenje ovog postupka
Postupci za lišenje poslovne sposobnosti su hitni, što znači da traju kraće od većine drugih sudskih postupaka. Predlog za lišenje možete sastaviti samostalno ili preko advokata. Imajući u vidu složenost same procedure, naša preporuka je da pre pokretanje postupka, kao i tokom njega imate podršku i pomoć advokata kako bi se sam postupak što efikasnije sproveo.
Što se tiče troškova ovog postupka, isti podrazumevaju sudske takse koje se plaćaju sudu zbog vođenja samog postupka, a tu je i predujam troškova za veštačenje koje se, kao što smo videli, uvek mora obaviti. Ukoliko se odlučite da vas u ovom postupku zastupa advokat, navedenim troškovima dodajte i naknadu za rad advokata. Naknada u ovim postupcima podrazumeva naknadu za sastavljanje adekvatnog predloga za lišenje poslovne sposobnosti i naknadu za zastupanje na ročištima, kojih u praksi najčešće bude 2-3.
Autor: Advokat Damjana Pavleski
