Međunarodna otmica deteta u Srbiji (Haška konvencija)

U gore opisanim situacijama su oduvek na neki način bila uključena pravosuđa i organi dve različite države što je dovodilo do neefikasnosti postupanja radi vraćanja dece u državu redovnog boravka, kao i različitom postupanju od države do države.

Ako bismo na primer imali bračni par koji živi u Španiji, nakon čega majka bez saglasnosti oca odvede dete u Srbiju, otac bi morao da pokrene postupak u Španiji (ili/i Srbiji) kako bi pokušao da dete vrati u Španiju. U ovom slučaju bi važila određena pravila koja bi uključivala pravo Španije i Srbije. Međutim, ako bi majka dete odvela u Japan umesto u Srbiju važila bi pravila Japana i Španije i tako za svaku sledeću kombinaciju država. Stranke ne bi imale nikakvu izvesnost po pitanju prava koje će se primenjivati i rokova za postupanje organa jer su u pitanju različiti propisi koje odnosne države primenjuju, a što bi dovodilo do postupanja koje nije u najboljem interesu deteta.

Kako bi se ovo pitanje rešilo i kako bi postojao jedan propis koji važi za sve države, 1980. godine je u Hagu zaključen međunarodni sporazum pod nazivom Haška konvencija o nezakonitom prekograničnom odvođenju dece ili skraćeno Haška konvencija o međunarodnoj otmici dece, koja reguliše ova pitanja. Ovaj sporazum je obavezujući za sve države koje su ga ratifikovale. Između ostalih Republika Srbija u potpunosti primenjuje ovaj međunarodni sporazum. Hašku konvenciju je ratifikovalo oko 100 država uz tendenciju da se ovaj broj poveća.

Ciljevi i zadaci Haške konvencije o međunarodnoj otmici dece su da:

1. Obezbedi što hitniji povratak deteta koje je nezakonito odvedeno ili zadržano u drugu državu potpisnicu
2. Obezbedi da se pravo na staranje i pravo na viđanje sa detetom po zakonu jedne od država ugovornica stvarno poštuju u drugoj državi ugovornici

Dakle, zaključak je da se primenom ove međunarodne konvencije može samo usvojiti zahtev za vraćanje ili se sa druge strane može odbiti. U ovim postupcima se ne može odlučivati o vršenju roditeljskog prava, alimentaciji i drugim pitanjima koje su u domenu donošenja odluke o poveravanju deteta.

1. Prvi uslov je da otmica deteta uključuje dve države koje primenjuju Hašku konvenciju o međunarodnoj otmici dece. Ova konvencija se ne može primeniti između države koja je primenjuje i države koja je nije potpisala. U tom slučaju će važiti posebna pravila.
2. Dete ima manje od 16 godina.
3. Dete je odvedeno iz države ugovornice u kojoj je imalo svoje redovno boravište
4. Lice koje traži vraćanje je ostvarivalo pravo na staranje nad detetom.

O ovakvim situacijama je neophodno pred centralnim organom Republike Srbije hitno pokrenuti postupak prema Haškoj konvenciji o nezakonitom prekograničnom odvođenju dece.

Ukoliko je vaše dete odvedeno ili zadržano u Srbiji neophodno je da u svojoj državi, odnosno državi u kojoj je dete imalo svoje redovno boravište, pred centralnim organom pokrenete postupak prema Haškoj konvenciji o međunarodnoj otmici dece. Ako centralni organ vaše države prihvati zahtev i isti prosledi Centralnom organu u Republici Srbiji postupak suštinski može otpočeti.

Centralni organ republike Srbije skoro bez izuzetka u ovoj fazi komunicira sa centralnim organom države podnosioca. Nakon što centralni organ ima sve relevantne informacije i adekvatnu dokumentaciju pokrenuće postupak pred Osnovnim sudom radi postupanja po zahtevu za vraćanje. Tokom postupka pred Centralnim organom, kao i tokom samog postupka za vraćanje pred sudom, zastupanje od strane advokata nije formalno neophodno, ali je jako preporučljivo da tokom celog trajanja postupka imate advokata koji će Vas zastupati jer su ovi postupci jedni od najdelikatnijih i najtežih kada govorimo o porodičnom pravu, odnosno porodičnim sporovima.

Obavezna dokumentacija uz zahtev za vraćanje je:

1. Original ili overena kopija izvoda iz matične knjige rođenih za dete
2. Original ili kopija odluke o vršenju roditeljskog prava ako postoji
3. Dokazi na okolnost da je dete imalo redovno boravište u Republici Srbiji – na primer: potvrda vrtića/škole, fotografije, medicinska dokumentacija, potvrda o prijavljenom prebivalištu/boravištu, druge dokaze u prilog tome da dete ima redovno boravište u Republici Srbiji.
4. Svi drugi dokazi koje podnosilac smatra relevantnim za postupak vraćanja

Sam zahtev i sva dokumentacija moraju biti na srpskom jeziku, kao i jedan primerak preveden na službeni jezik države u koju se zahtev treba proslediti. Ako nije moguće prevesti na službeni jezik te države (npr. ne postoji sudski prevodilac za taj jezik u Srbiji) može se alternativno izvršiti prevod na francuski ili engleski jezik.

Nakon što Centralni organ Srbije primi zahtev za vraćanje (ili zahtev za viđanje) isti će pod uslovom da sadrži sve što je potrebno proslediti centralnom ogranu države u kojoj se dete nalazi. Centralni organ te države bi trebalo da nastoji da do dobrovoljnog vraćanja dođe, a u suprotnom da inicira odgovarajuće postupke u toj državi radi donošenja odluke o vraćanju deteta.

1. Treba da dokaže da je dete imao redovno boravište u državi koja je različita od države u kojoj je dete odvedeno. Redovno boravište je mesto gde dete faktički živi duže vreme i gde je centar životnih aktivnosti deteta (postojanje uže ili šire porodice, pohađanje škole, povezanost sa mestom u smislu prisutnosti prijatelja itd.).
2. Treba da dokaže da je povređeno pravo na staranje u državi iz koje je dete odvedeno. To je situacija i kada postoji sudska odluka o vršenju roditeljskog prava, a i kada pravo na staranje postoji prema samom zakonu (kao u Srbiji). Posebno se povredom prava na staranje smatra odvođenje deteta bez saglasnosti drugog roditelja ili zadržavanje bez saglasnosti drugog roditelja. Ukoliko je drugi roditelj lišen roditeljskog prava u delu koji se odnosi na donošenje odluka u pogledu deteta ili poslovne sposobnosti odvođenje se neće smatrati povredom prava na staranje.
3. Da je podnosilac vršio svoje pravo na staranje kada je dete odvedeno ili zadržano.
4. Da dete još uvek nema 16 godina života.

Sud nije dužan da naloži povratak deteta ako lice koje se suprotstavlja detetovom povratku dokaže:

1. Da lice, institucija ili drugo telo koje se stara o ličnosti deteta nije stvarno ostvarivalo pravo na staranje u vreme odvođenja ili zadržavanja ili da se saglasilo ili naknadno pristalo na odvođenje ili zadržavanje
2. Da postoji ozbiljna opasnost da bi povratak izložio dete fizičkoj opasnosti ili psihičkoj traumi ili ga na drugi način doveo u nepovoljan položaj
3. Takođe, sud može da odbije da naloži povratak deteta ako utvrdi da se dete suprotstavlja povratku i da je napunilo one godine i steklo stepen zrelosti pri kome je potrebno uzeti u obzir mišljenje deteta

Ono što je jako bitno istaći je da je teret dokazivanja gore nabrojanih razloga na licu koje se suprotstavlja vraćanju (to je najčešće roditelj koji je dete oteo).

Rok za pokretanje postupka je godinu dana od dana kada je dete nezakonito odvedeno ili zadržano, ali će sud ili drugi organ naložiti hitno vraćanje iako je prošlo više od godinu dana pod uslovom da se dete u međuvremenu nije adaptiralo na novu sredinu.

Postupci prema Haškoj konvenciji su hitni! Ako nadležni organi ne donesu odluku u roku od 6 nedelja od dana pokretanja postupka, podnosilac zahteva ili centralni organ države kojoj je zahtev podnet ima pravo da traži obrazloženje zbog odlaganja.

Međutim, u praksi su retke situacije da se odluka donosi tako brzo, ali svakako brže nego u drugim postupcima koji se tiču dece.

Za razliku od nekih država, centralni organ Republike Srbije nema listu advokata specijalizovanih za postupke međunarodne otmice dece. Podnosilac zahteva za vraćanje ili suprotna strana slobodno biraju advokata za postupak međunarodne otmice dece od svih registrovanih advokata u Srbiji. Prema propisima Republike Srbije ne postoji formalna specijalizacija advokata za određenu oblast prava. Ovo znači da svaki advokat u svojoj praksi može da se bavi svakom granom prava, pa i postupkom za međunarodnu otmicu dece. Međutim, većina advokata/advokatskih kancelarija se neformalno usmerila na jednu ili dve grane prava, dok naravno postoje i advokati koji se bave svim granama prava.

Često nas klijenti pitaju da li ih naši advokatu mogu zastupati i u inostranstvu – odgovor je da ne mogu (osim u Crnoj Gori u kojoj možemo da zastupamo klijente na isti način kao u Srbiji). Ukoliko se postupak za međunarodnu otmicu dece pokreće u Srbiji, a sam postupak se vodi u drugoj državi advokat iz Srbije u Vaše ime podnosi zahtev za vraćanje centralnom organu dok Vas u drugoj državi zastupa advokat iz te države koga izaberete. Kao advokatska kancelarija koja se bavi porodičnim pravom imamo puno profesionalnih kontakata sa advokatima iz drugih država koji se bave porodičnim pravom, te u tom smislu možemo svojim klijentima preporučiti pouzdane advokate za porodično pravo u inostranstvu.