Surogat materinstvo

Surogat materinstvo je vid asistiranog roditeljstva, u kom surogat majka rađa dete za par koji iz mnogobrojnih razloga ne može ostvariti potomstvo. Postoje dva oblika surogat materinstva:

  1. Tradicionalno surogat materinstvo – gde se koristi jajna ćelija surogat majke za začeće
  2. Gestaciono surogat materinstvo – koristi se reproduktivni materijal roditelja, uz pomoć vantelesne oplodnje

Surogat materinstvo nije nova pojava, i neki oblici ove procedure se mogu sresti i u antičkim civilizacijama. Na primer, u Starom Rimu je postojala je praksa „ventrem locare“, koja je ličila na današnje surogat materinstvo. Podrazumevala je da muškarac koji ima ženu koja nema problema sa plodnošću može privremeno da je „preda“ drugom muškarcu čija je žena bila neplodna ili je rađala mrtvu decu. Naravno, razlika u odnosu na današnje surogat materinstvo je u tome što se tada ono obavljalo prirodnim putem, dok se danas uz pomoć napredne medicinske tehnologije, obavlja putem vantelesne oplodnje surogat majke.

  • null

    Benefiti surogat materinstva

    Glavna prednost surogat materinstva jeste što se omogućava parovima, koji se već duži vremenski period suočavaju sa problemom neplodnosti ili nekim drugim zdravstvenim problemom koji onemogućava iznošenje trudnoće, da se ostvare kao roditelji.

    U odnosu na usvajanje deteta, surogat materinstvo omogućava genetski odnos sa jednim ili oba roditelja. Genetski odnos između deteta i roditelja se može stvoriti, jer se koristi reproduktivni materijal jednog ili oba roditelja. Radi se o tačno isplaniranoj i kontrolisanoj trudnoći, gde su svi rizici svedeni na minimum. Nameravani roditelji su upoznati sa zdravstvenim stanjem surogat majke, isključene su eventualne nasledne bolesti, do kojih može doći prilikom usvajanja. Nameravani roditelji učestvuju tokom celog procesa, kako tokom oplođenja, tako i tokom same trudnoće surogat majke. Surogat majka dobija naknadu za ceo proces, dok majka usvojenog deteta ne dobija nikakav novac. Čitav postupak kraće traje u odnosu na postupak usvajanje deteta, koji je u većini zemalja komplikovan i dugotrajan.

    U velikom broju slučajeva surogat materinstvo je uspešan proces, bez komplikacija i što se tiče zdravstvene strane a i što se tiče pravnog aspekta ove procedure.

  • null

    Surogat materinstvo u Srbiji

    Srpski Porodični zakon ne predviđa mogućnost surogat materinstva. Međutim, postoje naznake da će novi Građanski zakonik sadržati odredbe i o surogat materinstvu. Ugovor o surogat materinstvu bi regulisao visinu naknade razumnih troškova izazvanih nošenjem i rađanjem za drugog, koje bi se dozvolilo samo ukoliko žena ne može da začne prirodnim putem. Ova novina bi bila dopuštena u izuzetnim situacijama, kada začeće nije moguće ni prirodnim putem, ni drugim postupcima biomedicinski potpomognutog začeća.

    Dozvoljavanjem surogat materinstva u Republici Srbiji doslednije bi bilo zaštićeno pravo na zasnivanje porodice koje je zagarantovano Ustavom RS kao i Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i sloboda.

    Ovim prednacrtom predviđa se potpuna gestacijska oplodnja, gde bi se koristio reproduktivni materijal oba roditelja ili delimična gestacijska oplodnja pri čemu se koriste oplodne ćelije jednog od nameravanih roditelja.

    Ugovor koji bi se zaključivao ovom prilikom između žene koja bi rodila dete i nameravanih roditelja, koji moraju biti u bračnoj ili vanbračnoj zajednici, obavezno mora da bude overen kod javnog beležnika ili u sudu.

    Što se tiče uslova koje bi trebalo da ispunjava surogat majka, osim zdravstvenih uslova koji se zahtevaju, ona ne sme biti sa nameravanim roditeljima u krvnom srodstvu, u pravoj liniji neograničeno, a do 4. stepena pobočne linije.

    Takođe, ova procedura ne bi bila predviđena za samohrane majke, ali bi bila ostavljena mogućnost da o tome odluči sud ukoliko postoje naročito opravdani razlozi.

  • null

    Problemi u praksi

    Neki od potencijalnih problema koji bi mogli da se jave su prava dece rođene na ovaj način, eksploatacija siromašnih žena sa niskim primanjima kojima je glavni cilj novac, kao i moralne i etičke posledice iskorišćavanja biološke funkcije žene u komercijalne svrhe.

    Postoje ozbiljni etički problemi koji proističu iz potencijalnog iskorišćavanja žena u siromašnijim zemljama i opasnosti da se prema deci ophodi kao prema pukoj robi.

    Ova procedura donosi velike prihode agencijama koje posreduju između potencijalnih roditelja i surogat majke. Komercijalizacija ove usluge, može stvoriti racionalan strah od eventualne trgovine bebama koje se na ovaj način rode, takođe i eksploatacija žena do koje bi moglo doći zloupotrebom ove medicinske procedure.

  • null

    Surogat materinstvo u inostranstvu

    Imajući u vidu da u Srbiji surogat materinstvo nije dozvoljeno, Srpski državljani se uglavnom opredeljuju da ovu proceduru obave u Ukrajini, Rusiji ili Gruziji. Cena ove procedure varira od države do države, takođe razlikuje se i u zavisnosti od paketa za koji se par odluči, odnosno od tipa surogat materinstva. Na primer usluga surogat materinstva u Ukrajini kreće se u proseku oko 50.000 EUR.

    Što se tiče samog postupka, parovi se uglavnom obraćaju specijalizovanoj Agenciji koja se bavi pružanjem ovih usluga, odnosno koja posreduje između medicinskih ustanova i budućih roditelja.

    Agencija ih obaveštava o celoj medicinskoj dokumentaciji koju je potrebno da prilože, uslovima i paketima koje pruža. Zatim budući roditelji putuju u zemlju za koju su se odlučili gde se odvijaju sve potrebne provere reproduktivnog materijala, i ukoliko se ispune uslovi, postupak se nastavlja. Tokom celokupnog postupka, budućim roditeljima se pružaju neophodne informacije o trudnoći i razvoju deteta.

    U nekim zemljama poput Ukrajine ova procedura dopuštena je isključivo za venčane parove koji su u braku duže od godinu dana, dok je u pojedinim američkim državama ova mogućnost ostavljena kako za venčane parove, tako i za pripadnike LGBT populacije, takođe i za pojedince koji nemaju dece.

    Što se tiče procedure regulisanja dokumenata za dete nakon samog postupka, to se razlikuje od države do države, ali ukoliko je država u kojoj se obavlja procedura potpisnica Haške konvencije, legalizacija dokumenata nije potrebna već je to regulisano Apostille pečatom. Imajući u vidu da je i Srbija potpisnica Haške konvencije, legalizacija državljanstva i ostalih dokumenata za dete nije potrebna po povratku u Srbiju.
    Takođe, ovaj postupak je legalan i na Severnom Kipru, međutim u ovoj državi postoji problem što je deo Kipra (severni Kipar) pod faktičkom vlašću Republike Turske, i ukoliko bi se ovaj postupak odvio na toj teritoriji, postojao bi problem sa državljanstvom deteta, jer ovaj entitet nije priznat ni od jedne članice Ujedinjenih nacija, osim Republike Turske.

Scroll to Top